Радовановић је рекао да је важно обратити пажњу да ли је дете попустило у школи или не излази из куће, као и да ли може да контролише употребу мобилног телефона.
„Постоје три начина употребе телефона, то су: корисна, проблематична и патолошка употреба која се назива зависношћу од телефона. Битно је да ли дете има контролу над својом жељом и да ли може да је контролише, кад су мала деца то је мало теже проценити“, објаснио је Радовановић.
Телефон као „дигитална дадиља“ и онлајн дружење
Радовановић је указао на претерану употребу мобилних телефона током путовања и одмора, наводећи да родитељи да би смирили немирно дете дају му телефон.
„Да би дете јело, телефон мора да буде наслоњен на чашу, јер у супротном неће хтети да једе. То ће да створи навику код детета да све ради са телефоном у руци“, рекао је Радовановић.
Радовановић је рекао да је дружење преко интернета потпуно легитиман и прихватљив вид дружења, али не и једини.
„Ако дође до тога да се изгуби контрола и да се формира синдром зависности, може да се догоди да се месецима или годинама не изађе из куће, али то се ретко догађа“, казао је Радовановић за РТС и додао да се родитељи често уплаше да је њихово дете зависно од мобилних телефона, али да у пракси то баш није чест случај.
„Мали проценат деце ће ући у проблематичну и патолошку употребу и то је негде пет до десет процената“, додао је педагог.
Да ли је грешка детету одузети мобилни телефон?
Радовановић сматра да је грешка одузети мобилни детету ако је дете већ формирало проблем, јер ту може доћи до неког облика агресије, аутоагресије.
Ограничења, како је истакао, морају да постоје, али и да су најбоља она која показују сопствени пример, као што је да сви чланови породице не користе телефон после десет сати увече.
Радовановић је истакао да је важно створити блискост са својом децом.
Како саветује, у комуникацији са децом потребно је избегавати општа питања, као што су: „Како је било у школи?“. Уместо таквих питања треба водити разговоре тако да деца створе утисак да су родитељи заиста заинтересовани за оно што им се дешава, додао је он.
Јасне границе морају да постоје
Радовановић је навео да би одмалена требало кренути са јасним границама.
„Једно је јасна граница, а друго је забрана. Граница је рецимо да се не може успављивати мобилним телефоном. Мобилни телефон разбуђује, лучи одређену количину допамима", објаснио је Радовановић и додао да деца данас не знају шта је непријатност, већ расту у анксиозне особе са расутом пажњом.
Тада, како је навео, настају кризе типа нервозе, раздражљивости, а код неких људи који су створили зависност може да се појави главобоља.
„Не треба наседати када дете плаче и не жели да разговара. Треба прихватити, узели сте му извор задовољства, разумите да ће бити непријатно“, рекао је Радовановић.
Он је казао да за дете може бити од велике користи менторски рад.
„Ментор може феноменално да помогне, зато нека деца, која су се бавила спортом, супер прођу у животу јер им је тренер био ментор“, навео је Радовановић.
Он је напоменуо и да ментор може да буде и нека блиска особа или наставник који дете припрема за такмичење, односно особа која има ауторитет над дететом.