КУЛТУРА

Бунтовник који је остварио своје снове: Велика изложба Милорада Бате Михаиловића у Галерији САНУ

Ми који смо дошли са ових далеких периферних крајева као што су Балкан или северна Европа, донели смо Паризу вредности, а нисмо их само примили, говорио је један од највећих сликара и бунтовника 20. века, Милорад Бата Михаиловић.
Sputnik
Ретроспектива његових радова биће под називом „Милорад Бата Михаиловић. Стогодишњица рођења бунтовника академика“ биће отворена 30. маја у Галерији Српске академије наука и уметности.
Аутори изложбе Јеша Денегри и Марија С. Ђорђевић конципирали су поставку кроз тематско-проблемске целине, како би се Михаиловићево сликарство сагледало из другачијег угла у односу на претходне ретроспективне изложбе и подсетило на важност његовог опуса.
Поставка обухвата дела из уметникове породичне заоставштине, Галерије РИМА, Музеја савремене уметности у Београду и приватних колекција.
Милорад Бата Михаиловић
Ово је, према речима Денегрија, трећа Михаиловићева ретроспектива у Београду и најпотпунија.
„Ова средина ће се суочити са делом које је добрим делом настајало у Паризу и прилика је да се види шта је иза тога остало. Нека дела ће први пут бити представљена. Бата Михаиловић, као и многи уметници тог времена био је професионалац који је радио за тржиште, за продају и ми ни данас не знамо колико се његових слика налази по приватним колекцијама, не само у Паризу. Оно што је било доступно, изложили смо“, каже Денегри за Спутњик.

Од Париза преко Њујорка до Београда

Почетни сегмент изложбе усмерен је на најзначајнији период сликарства Милорада Бате Михаиловића (1923-2011), који чине апстрактни пејзажи, слике великог формата настале у Паризу, током педесетих и шездесетих година 20. века.
Други сегмент посвећен је топографским одредницама – Београду, Паризу и Њујорку, као важним животним и уметничким епицентрима, којима је сликар посветио серије слика.Напослетку, трећи сегмент изложбе доноси хронолошки најранији период стваралаштва, представљен кроз портрете – лица београдског периода, којима се поставља питање присуства фигуре и њеног наизменичног ишчезнућа у сликаревом опусу.
У Париз понео таленат и искуство своје културне средине

Са својом културом у Париз

Денегри истиче у разговору за Спутњик да је животна прича Бате Михаиловића подједнако узбудљива као и његово дело - млади уметник напушта своју средину, одлази у Париз и ризикује у великом свету уметности:
„Постављено је питање како су домаћи сликари, не само његове него и млађе генерације, били у стању да се сналазе у међународном језику уметности. Шта су он, Петар Омчикус, Мића Поповић одавде понели, а шта су оданде вратили?“.
Бата Михаиловић је сигурно, сматра Денегри, променио свој изражајни језик и развио се у Паризу:
„С друге стране он је у Париз понео не само изразит таленат, него и убеђење које га је непрекидно водило кроз уметнички живот – да он у Париз не долази као почетник, већ са искуством једне културне средине које треба да сачува у великом свету уметности, развије, испољи, да може да закључи да је он Паризу допринео, а не само од њега учио и развио се“.

Сликање, сликање и сликање

Михаиловић је из Србије понео, према речима Денегрија, пре свега таленат и страст за сликањем, што је особина феномена Задарске групе:
„Млади уметници одлазе на море, не да би се проводили и одмарали, већ да би сликали у слободи. Веровао је да је сликарство вредно целокупне егзистенције једне особе, посебно младог човека, да се сликању треба у потпуности посветити. Он се тако и понашао. Говорио је да ради по цео дан и ноћ и да га ништа друго не интересује, само сликање. Идентификација са сликањем била је његова животна особина“.

Отпадник посвећен само сликарству

Денегри наглашава да је била храбра Михаиловићева одлука да оде, ризикује, крене од нуле, нарочито у средини у коју долазе уметници са разних страна, свако са својом судбином и амбицијом.
„Најчешће се пропада у таквој конкуренцији, али он је био упоран, вредан, талентован. Међу његовим раним радовима је 'Аутопортрет са шеширом' (1947/1948) где показује да је он себе већ у то време видео као отпадника, решеног да у животу нема ништа друго сем сликарства“.
Изложба „Милорад Бата Михаиловић. Стогодишњица рођења бунтовника академика“ у Галерији САНУ
Између априла и августа 1947. група студената сликарства из класе Ивана Табаковића, притиснута неповољним условима за слободни стваралачки рад на Академији, напушта студије и одлази у Задар.
Дружину, која је у историографији остала упамћена као Задарска група, чинили су Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић, Петар Омчикус, Косара Бокшан, Миодраг Мића Поповић, Вера Божичковић и Милета Андрејевић.
„Млади уметници били су незадовољни својим школовањем у време доминације соцреализма. Осетили су потребу да напусте редовно школовање и оду. Њихов останак неколико месеци у Задру - сами са собом, окружени природом којом треба да се надахну - створило је легенду која говори о слободи младе генерације и њиховом осећању да у школи не могу да остваре много посебно у тадашњим друштвено политичким приликама. Задар је њима врста матрице која се испољила одласком за Париз“, каже Денегри.
Милорад Бата Михаиловић, Аутопортрет са шеширом, 1947/1948

Три портрета

Денегри подсећа на три значајна аутопортрета – Михаиловић са шеширом, Омчикус са шајкачом и Мића Поповић са маском:
„Та три аутопортрета показују на различите начине шта су они носили у себи и шта су тражили одлазећи у другу средину. Сва тројица са својим супругама, младим уметницама, остварили су све своје снове, носећи их из ове средине. Они овој средини припадају, тако су се осећали, изграђивали су се и у ову средину су се вратили. Изложба у Галерији САНУ потврђује да је њихов рискантан животни одабир био оправдан и да могу да кажу да су употребили свој живот на исправан начин са страшћу која их је водила“.
Милорад Бата Михаиловић - одметник који је имао само сликарство
Михаиловић је последње две деценије живота провео на релацији Париз – Београд. Од 1962. до 1966. у три наврата је боравио у Њујорку. Намеравао је да тамо остане, али се из различитих разлога враћао у Париз где је и преминуо 23. априла 2011. у 83. години.
Од својих почетака, задарски бунтовник, затим сликар париског искуства и члан Српске академије наука и уметности ван радног састава, Милорад Бата Михаиловић обележио је важан период у српској модерној уметности.
КУЛТУРА
Сава Шумановић у Културном центру Србије у Паризу
Коментар