Познато је да неке врсте сисара, птица, инсеката, водоземаца и риба у одређеним условима могу да западну у стање по имену торпор. Наиме, реч је стању смањене физичке активности животиња, како би се сачувала преко потребна енергија.
Током тог периода постоји неколико фаза кроз које хибернирајуће животиње пролазе, а забележени су и случајеви када неке од њих морају повремено да се пробуде да би се добро наспавале. Не чуди податак да научници желе што боље да проуче ово стање и схвате на који начин тела торпора функционишу, како би одређена знања применили на животно угроженим људима или астронаутима којима је потребно вештачко и безбедно увођење у хибернацију.
Да би добили одговор на ово питање, научници са Универзитета Вашингтон у Сент Луису су направили специјалне ултразвучне шешире које су залепили на главе лабораторијских мишева. Потом су их укључили и подесили тако да емитују ултразвучне таласе у део мозга по имену преоптички део хипоталамуса - контролише телесну температуру и сан, али и активацију хибернације.
Испоставило се да су мишеви врло брзо запали у стање налик торпору, тј, њихова температура, откуцаји срца и унос кисеоника су драстично опали брзо након активације таласа. Међутим, када би сви ови параметри почели да се подижу, научници су поново користили ултразвучне ударе да их одрже у описаном стању до 24 часа. Након тога они су без било каквих последица и проблема успели да се врате у нормално стање.
Потом су све то поновили и на пацовима, а закључак је био исти - животиње које не могу природно да хибернирају су у стању да то ураде уз помоћ ултразвучних таласа. Откриће које их је охрабрило да размишљају у смеру - како је то исто могуће постићи и са људима.
„Потребна су додатна истраживања како би се утврдила безбедност и изводљивост овог приступа на људима. Али можемо да замислимо астронауте који носе уређај налик на кацигу дизајнирану да циља регију хипоталамуса како би изазвали стање налик торпору“, рекао је биомедицински инжењер проф Хонг Чен.
Иако до тога највероватније неће скоро доћи јер још увек нису довољно истражени ефекти дуготрајне хибернације на мозак. Стога пре него што се крене са применом овог процеса на људима - научници прво морају да схвате како то да ураде, а да не изазову штету када су њихово памћење или емоције у питању, пренела је „Национална географија“.
Резултати истраживања су објављени у часопису „Nature Metabolism“.