Симптоми „Дана мрмота“ код тог човека прво су се појавили тако што се жалио произвођачу своје е-књиге јер је мислио да она стално приказује исти текст, а контактирао је и провајдера кабловске телевизије јер му се учинило како се стално емитују исте вести, наводи се у новој научној студији објављеној у БМЈ журналу, у ком се публикују радови засновани на клиничкој пракси.
Симптоми „Дана мрмота“
„Куда год да идем, исти су људи крај пута, исти аутомобили иза мене, исти људи у њима, иста особа излази из аутомобила носећи на себи исту одећу, исту торбу, људи говоре исте ствари, ништа није ново“, описао је тај пацијент своје искуство лекарима.
Такво стање названо је дежа вику са реколективном конфабулацијом (ДВРЦ) понекад се појављује код неуродегенеративних болести као што је Алцхајмерова болест. Реч је о болестима у којима ћелије централног нервног система престају да раде и на крају одумиру, а та стања се временом погоршавају, док лекови још не постоје.
Дежа вику и дежа ви
Дежа вику се разликује од дежа вија, који је пролазан осећај, а дежа вику је сталан доживљај понављања претходних искустава.
Особе које пате од дежа викуа често не могу да препознају од чега пате и развијају онеспособљавајућа лажна уверења и понашања слична заблудама како би оправдали своју абнормалну перцепцију. Та лажна перцепција у комбинацији с производњом лажних доказа који је подржавају позната је као реколективна конфабулација.
ДВРЦ је описан код неколицине других пацијената са неуродегенеративним болестима, укључујући неке с Алцхајемровом болешћу. Тачан узрок ДВРЦ остаје нејасан, али неки научници претпостављају да поремећај у раду хипокампуса, дела мозга који помаже у претварању краткорочних у дугорочна сећања, може да изазове тај феномен.
Симптом неуролошких поремећаја
Дежа вику без реколективне конфабулације такође је евидентиран као симптом неких неуролошких болести, укључујући неке врсте епилепсије, али и код трауматских повреда мозга, те у случајевима психијатријских поремећаја, као што је шизофренија.
У једном од тих случајева, тај феномен био је повезан са особом која је узимала 5-хидрокситриптофан, познат и као 5-ХТП, а који се у телу претвара у серотонин, познатом и као хормон среће..
Неуропсихолошка процена мушкарца у недавном случају открила је губитак памћења, импулсивно понашање и когнитивни пад, а он је често спајао две одвојене приче као само једну. Скенирање мозга показало је необично ниску активност у левом темпоралном режњу мозга и фронталним режњева, где су абнормалности биле израженије на десној страни.
Лекари су анализирали и његову цереброспиналну течност која окружује мозак и открили да је у ликвору смањен ниво протеина амилоид бета-42, док је ниво тау протеина био гранично повишен, што указује на Алцхајмерову болест.
Лечење без побољшања
Он је лечен експерименталном имунотерапијом, али је третман прекинут јер није било знакова побољшања. Четири године након појаве симптома, пацијент је имао лошије резултате на когнитивним тестовима него на почетку.
„Његови симптоми конфабулације и даље су присутни и сметају. Ипак, наставио је да живи код куће и остао независан бринући се о себи“, пише у студији.
Највећа серија случајева која је документовала ДВРЦ укључивала је случајеве 13 пацијената, од којих је девет веројатно имало Алцхајмеровуу болест.
Троје пацијената имало је благо когнитивно оштећење, а један је имао фронтотемпоралну деменцију, написали су аутори студије.
Како су навели, њихова студија прва је о ДВРЦ-у која је анализирала активност мозга скенирањем, те ликвор пацијената, као и поновљена неуропсихолошка тестирања.