Само што је освојио титулу шампиона Турске са Фенербахчеом, Зоран Терзић одлучио је да је са том круном најбоље да стави тачку на ту сарадњу, а пресудан је био позив из Русије.
„У Фенербахчеу сам провео пет година и већ сам почео да размишљам да је време за промену. Добио сам понуду од Динама из Казања која је била добра, не говорим само о финансијском делу већ о томе да је тај клуб један од најорганизованијих на свету. Један је од ретких који има свој одбојкашки центар на тако високом нивоу. То је мени и раније била жеља да радим тамо, због свега што су остварили у протеклом периоду, били су и европски и светски прваци. Заиста један клуб који вреди, ради посао на прави начин. Када је стигла понуда нисам се размишљао и одмах сам прихватио“, рекао је Терзић на почетку разговора за Спутњик.
Иако је деловало да је одлуку да буде тренер руског клуба донео јер води и женску одбојкашу репрезентацију Русије, разлог није само у томе. Терзић је и раније у каријери водио Динамо из Москве као и Омичку из Омска, а тада је већ схватио да се ради о земљи која је одбојкашка сила.
„Врло добро сам познавао руску одбојку. Провео сам три године у Омску, а потом још једну годину у Динаму из Москве. Радио сам у Русији четири године и врло добро знам начин на који функционишу, играче и све што чини Русију најбољом репрезентацијом и најјачом одбојкашком земљом. Ово је био логичан корак који сам предузео“, уверен је бивши селектор Србије.
Терзић је у Русији увек био дочекан како доликује, али посебно се осврнуо на то како се руски клубови опходе и према играчима који долазе из других земаља.
„У Русији је увек доста играча из земаља које нису толико пријатељске, међутим сви су прихваћени на леп начин. Баш у Казању је играла годинама Џордан Ларсон, америчка одбојкашица и увек прича све најбоље о томе како је прихваћена. То је нешто што ми Словени, Руси и Срби имамо, ту дозу гостопримства, тако се понашамо према свима. Политика је једно, а људи су нешто сасвим друго, то морају сви да знају. Убеђен сам да спортисти немају ништа против руског народа, земље. Напротив, сви спортисти који су играли и тренирали у Русији имају само речи хвале и што се тиче професионалности, али и људскости“, објаснио је Терзић.
Селектор руског тима објаснио је због чега се осећа пријатно у тој земљи. Иако је данас све више оних који се окрећу другачијим вредностима, он чврсто држи до става да је Русија Србији старија сестра.
„Са друге стране, знате како смо ми у Србији увек говорили, Русија је Србији као старија сестра, раније је то поготово било тако. Сада је мало другачије јер имамо Еуропејаца, али без обзира на све то имамо нераскидиве везе које нас вежу, традицију, религију, културу. Нормално је да се најпријатније осећам овде“, истиче Терзић.
Управо та емоција коју гаји према Русији била је пресудна да Терзић преузме женску одбојкашку репрезентацију те земље јер како каже кад водите националну селекцију морате да осећате ту земљу.
„Нагласио сам више пута да не могу да водим неку репрезентацију ако не гајим неко осећање према тој земљи. Клуб је нешто друго, да не кажем само новца, али се своди на то. Репрезентација је нешто што да би водио мораш да имаш емоцију. Рекао сам да бих могао да водим само репрезентације чије химне осећам, а то су српска и руска“, поручио је Терзић.
Када је реч о циљевима које има са Динамом они су високи, али и реални. Руско првенство познато је као једно од најјачих на свету, међутим Зоран Терзић познат је као један од највећих одбојкаших стручњака због чега има право на велике амбиције.
„Тешко је говорити о томе. Нормално је да Казањ увек има највеће амбиције, то је нормално за клуб као што је он. Са друге стране, тренутно какава је ситуација сигурно је да су две екипе ипак у предности што се тиче квалитета играча, то су шампион Динамо Москва и вицешампион Локомотива. Биће врло тешко победити их и бити први, јаке су екипе, али ми верујемо као и увек у наш рад и у то да ће екипа пре свега играти као екипа и сигурно ће бити успешно, видећемо колико. Радујем се сезони и мислим да имамо лепе шансе“, рекао је Зоран Терзић за Спутњик на крају разговора.
Са националним тимом Србије је за 20 година освојио 19 медаља, а наредни разговор заказан је управо када одбојкашки стручњак руском тиму или клубу донесе одличје.