Ексклузивни снимци Михајла Пупина премијерно у Кинотеци
Јубиларно 25. издање Фестивала нитратног филма – „Нитрат 25“ почиње 6. јуна, на Дан Југословенске кинотеке, када ће бити додељена и признања „Златни печат“ глумици Јелисавети Секи Саблић, редитељу Ђорђу Кадијевићу и постхумно режисеру Живојину Жики Павловићу поводом 90 година од његовог рођења и 25 година од смрти.
SputnikТоком десет фестивалских дана, у сали „Макавејев“ биће приказана 43 филма из 23 земље Европе, Азије и Северне Америке.
Селектор фестивала и управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић најављује да ће бити заступљени филмови свих жанрова из немог и звучног периода светске кинематографије, а публика ће имати прилику да погледа више остварења чије су копије једине сачуване у свету.
Михајло Пупин на великом платну
Фестивал ће отворити светска биоскопска премијера историјски вредног материјала, тек откривеног немонтираног филма из Рочестера - „Кодаколор забава, Рочестер, Њујорк 1928“ о пријему истакнутих америчких научника и личности из политичког и културног живота.
„Ово је за сада једино познато појављивање Михајла Пупина на филмској траци. Мој пријатељ Мика Станковић, редитељ и новинар, пре неколико месеци послао ми је текстове о Пупину и ту сам из америчких новина видео да је 1928. одржан пријем у Рочестеру и да је међу гостима, поред истакнутог проналазача Томаса Едисона, био и Пупин. Они су дошли код Џорџа Истмена, власника компаније Кодак, да виде како изгледа нови систем колор филма. У башти су их снимали и после неколико сати су имали прилику да погледају себе на филму. Ја сам онда контактирао колеге у Рочестеру и дошли смо до немонтираног материјала“, открива Ердељановић.
На отварању фестивала ће бити приказан још један филм из „Музеја Џорџа Истмена“ у Рочестеру, класик америчког психолошког хорора „Непознати“ из 1927. Тода Браунинга, са бриљантним Лоном Чејнијем и почетницом Џоан Крафорд у главним улогама.
Један од ретких снимака Аписа
Ердељановић скреће пажњу на посебно значајан програм недавно откривених и идентификованих филмова у Архиву Југословенске кинотеке – пет кратких играних филмова из периода 1910-1912:
„По нашим сазнањима то су једине сачуване копије на свету па ће ово бити њихова премијера после 100 година“.
Недавно су пронашли и непознат француски журнал „Сахрана пуковника Војислава Павловића“ из 1916. у коме се појављује легендарни пуковник Драгутин Димитријевић Апис.
„Пуковник Војислав Павловић је био веома занимљива личност родом из Пожаревца. По мајчиној линији је био Карађорђев праунук, а по очевој у блиском роду са великом сликарком Миленом Павловић Барили. Био је члан организације 'Уједињење или смрт – Црна рука' и када је погинуо код Битоља, на сахрани се појавио престолонаследник Александар Карађорђевић, а међу ратним друговима који су носили сандук се посебно истакао један човек, занимљиве конституције. Открили смо да је то Апис, кога на филму скоро да и нема. Постоји само кратак снимак са суђења, тако да је ова пројекција на фестивалу значајна са историјског аспекта јер се Апис појављује на филму после толико деценија“, истиче Ердељановић.
Биће приказан и недовољно познат немачки играни филм „Страхоте мора“ Франца Остена из 1924. године, авантуристичко остварење снимљено на локацијама Дубровника и околине.
Публика ће током фестивала имати прилику да види и класична остварења великана, као што су: Ернст Лубич, Жан Епстејн, Мориц Стилер, Џејмс Круз, Жилијен Дививије, Виктор Туржански, Леитао Дебарос, Вернер Хохбаум, Хироши Шимизу, Макс Офилс, Марио Солдати, Кристијан Жак, Мартон Келети, Михаил Калатозов, Марио Моничели, Одрих Липски и многи други.
Филм који је забранио Мусолини
Фестивал, уз ексклузивно право, 15. јуна затвара епско италијанско остварење „Ми живи“ из 1942. године.
Према речима Ердељановића, то је неауторизована адаптација дела славне америчке књижевнице Ајн Ранд, у режији Гофреда Алесандринија, дело које је из политичких разлога забранио сам Бенито Мусолини.
У пратећем програму фестивала 7. јуна биће одржан округли сто „110 година од Балканских ратова – погледи на филмска снимања“ на којем ће своје презентације имати архивисти и историчари филма из земаља учесница тих ратова.
Кинотека ће угостити више од тридесет филмских професионалаца, историчара филма, директора кинотека и архивиста из 15 земаља.
„Биће то прилика да се поново сретну колеге са разних меридијана и разговарају о горућим питањима филмске архивистике, будућој сарадњи око рестаурације филмова, размени знања, идеја и филмских програма“, најављује Ердељановић.