Покушај окупације Севера Косова осећа се и у јединој српској светињи у којој се прави пиво

Теолог Александар Виријевић, који нас је угостио у манастиру недалеко од Звечана, где су протеклих дана припадници Кфора и албанских специјалаца насрнули на Србе, описује нам општу слику од које није поштеђена ни ова светиња.

Манастир Бањска

Он нам прича да радове на манастиру и живот на Косову и Метохији уопште ремети тамошња ситуација која је, како каже, страшна. Не само да су угрожени Срби који живе на Косову и Метохији, већ напади не изостају ни на Србе посетиоце који долазе из различиих крајева наше земље да посете овај и све друге драгуље Косова и Метохије.

Возила се детаљно претресају и врши се тихи притисак на овдашње становништво. Пуно људи и не пријављује дела која врше припадници косовских снага албанске националности, јер би претила одмазда према локалном становништву. Албанци из јужног дела Косова и Метохије пребацили су на север Косова 70 одсто својих полицијских снага и малтретирања српског становништва врше се свакодневно, говори Александар.

Пиво по средњовековној традицији

Манастир Бањска, поред светогорског манастира Есфигмен, место је производње и комерцијалне продаје три врсте пива, чиме наставља средњовековну традицију израде овог, многима омиљеног, напитка.

Манастир Бањска се још у средњовековној Светостефанској повељи јавља као место на којем се производило и точило пиво. Наравно, тада се пиво другачије производило и подразумевало се видом исхране, будући да је имало хранљиве вредности и мали проценат алкохола.

Манастир Бањска

Ако тражимо добро пиво, идемо у Бањску која располаже са три врсте пива – светлим, тамним и ипа пивом. Ако хоћемо квалитетну ракију, онда је препорука зналаца манастир Дубоки поток. Он се налази близу Зубиног потока и, поред осталих сорти, располаже одличном шљивом. Манастир Сочаница близу Лепосавића такође је познат по изузетно квалитетној ракији, с тим што нисам сигуран да ли је продају, говори у Бањској за Спутњик теолог Александар Виријевић, који нас је угостио.

Манастир Бањска

Реконструкција спора али успешна

Почетком 15. века пожар је прогутао манастир, који је врло брзо и запустео. Мање од сто година касније, разорен је по наредби султана, будући да је служио као стециште окупљања хришћанских бегунаца из турског ропства. У 19. веку, готово до темеља срушена црква Светог Стефана претворена је у џамију, што је и остала до Великог рата. Тек касније, 1939. године, задужбина краља Милутина је конзервирана, а 1990. године је учињена делимична реконструкција.

Мачак ,,Шиптар", манастир Бањска

Данас реновирање тече споро али успешно, а узрок томе је, како објашњава Виријевић, недостатак новчаних средстава. Он објашњава да сам материјал не кошта превише, али да стручњаци и мајстори изискују доста новца. Њих нема довољно, а он оних који су ту, очекује се врхунски ниво израде. Сметња је и сама администрација, папирологија, која је неопходна да би све било одрађено по правилима и протекло без сметњи.

Манастир Бањска

Средства за обнову обезбеђују што влада Републике Србије, што приватни добротвори који не желе да јавно истичу своје име. Радови још нису доведени до краја и морају се пажљиво изводити, пошто је ово споменик прве категорије Републике Србије, говори теолог и вероучитељ Александар Виријевић док портом манастира спроводи Спутњиковог репортера.

Теолог и манастирски кустос нас је испратио до капија, где смо се растали и запутили ка тамошњем насељу, наслоњеном на подножије брда које крунише Бањска. Аутобус је чекао поред самосталне угоститељске радње „Бреза“, која је дочекивала и пратила путнике намернике.

СУР ,,Бреза"