Овако ситуацију у Турској после избора описује Србољуб Пеовић, стручњак за Блиски исток из Института за европске студије у емисији Спутњик интервју.
Како каже, међу изазовима пред којима Ердоган сада стоји је и око 3,5 милиона избеглица из Сирије, који, с обзиром да ЕУ не испуњава преузете обавезе, представљају велики економски терет за Турску.
Како ће се Ердоган ухватити у коштац са економском кризом
Економским проблемима Ердоган је до сада приступао неортодоксно – уместо да се против растуће инфлације бори подизањем каматних стопа, он је радио супротно, снижавао их, што је омогућавало задуживање.
То је давало ограничене резултате, међутим, турска лира и даље пада, а Ердоган је искористио све дипломатске адуте у обуздавању кризе.
„Постоји шанса да ће Ердоган увести земљу у рецесију, да ће успоставити то што економисти саветују, да се подигну каматне стопе. Али то ће за последицу имати то да ће највише страдати најсиромашнији слојеви и мала предузећа. Заправо, његови гласачи. Он је већ два пута уводио такве мере и дошао је на власт на таласу претходне економске кризе. Два пута је то радио и два пута га је то коштало гласова. Питање је да ли то трећи пут планира и може да уради“, каже Пеовић.
Што се отклањања последица земљотреса тиче, наш саговорник истиче да су се државне агенције, Токи, која се бави грађевинарством и чије грађевине нису порушене у земљотресу, и Афад, која се бави проналажењем смештаја за жртве, показале као промптне и ефикасне.
Треће акутно питање за Турску, према Пеовићевим речима, је питање избеглица – постоје назнаке да се питање избеглица из Сирије реши у сарадњи са Русијом, Ираном и Сиријом.
Кум Реџеп – како ће се Турска односити према Балкану
Према Пеовићевом мишљењу, Турска неће ништа драстично мењати на спољнополитичком плану – Анкара ће и даље играти улогу арбитра између Русије и Украјине – та улога Ердогану изузетно прија и прошле године донела му је велики међународни престиж.
На Балкану, политика Реџепа Тајипа Ердогана имала је персоналну ноту – Бакир Изетбеговић и Еди Рама ступили су у кумовске везе са њим.
„Та персонална нота донекле је чак и омогућила да се превазиђу неке балканске поделе и да се Турској омогући већи продор, што је у сагласју са порастом економске размене. Подсећам, Србија је размену са Турском повећала више од десет пута у последњој деценији. Последњих година размена варира због економских прилика у Турској, али Србија је главни спољнотрговински партнер Турске на Западном Балкану. Волим да цитирам колегу из Сарајева Јахју Мухасиловића, који је својевремено написао да Турци остављају срце у Босни, а паре у Србији“, констатује Пеовић.
Најзанимљивији ће, додаје Пеовић, бити однос Турске и такозваног Косова у наредних пет година. Између Анкаре и Приштине, од покушаја пуча у Турској 2016. појавили су бројни неспоразуми. Остало је забележено, каже наш саговорник, како су се приштинске власти односиле према гуленистима, које су турске власти означиле као организаторе пуча. Иако не очекује драстичну промену у односу према КиМ, приметан је мањи ангажман Турске по том питању него у неким ранијим временима.