Мада, према речима председнице Одбора за спољне послове Парламента Алише Кернс, Косово није Србија – то је недвосмислено изрекла у расправи у којој је учествовао заменик шефа британске дипломатије, државни министар за развој и Африку и члан владајуће конзервативне већине Ендрју Мичел.
За Кернсову, званични Београд је оркестратор бојкота, како је навела, „демократских избора“ на северу КиМ, а чињеница да је на изборе изашло свега нешто више од три одсто гласача резултат је - „спољног мешања“.
Мичел је на седници одбора позвао владу привремених институција у Приштини да уклони специјалне полицијске јединице из северних општина, а нове градоначелнике да обављају дужност са алтернативних локација. Са друге стране, министар спољних послова владе у сенци, опозициони лабуристички посланик Дејвид Лами, подсетио је на „историјску улогу“ Велике Британије у региону, запитао се због чега ни један британски шеф дипломатије није посетио Приштину од 2016. и истакао да је време да се Велика Британија сети своје историјске улоге у региону и хитно почне да показује „неко лидерство“.
Аљбин Курти - британски пројекат
Према речима др Александра Растовића, директора Историјског института САНУ, британски Парламент поступа по истој матрици по којој је поступао у 19. и 20. веку – Србија се сматрала агресором тада и тако се сматра и сада. како су некада сматрали да КиМ није део Србије, тако сматрају и данас.
Наш саговорник подсећа да је Британија одавно инволвирана у Балканска питања, још од 19. века. У нашем времену, британска влада именовала је специјалног изасланика за Балкан, сер Стјуарта Пича, а пре неколико година покушала је да у Савету безбедности УН жигоше српски народ као геноцидан, што је спречено захваљујући руском вету. Расправа у Парламенту само је континуитет британске политике према Балкану на коме, како Растовић каже, Британија има интересе који се, као што је било и у прошлости (уз неколико изузетака) не поклапају са српским интересима.
„Британски интерес је очигледно подршка Аљбину Куртију и његовој влади. Читавом Европом циркулише да иза Куртија и стоји Велика Британија. Он је њихов пројекат и све што се дешава, и такозвани избори, и френетична подршка Куртију показују да су они стали иза њега и политике за коју мислим да није добра, није разумна и да само може да води ка ескалацији. То није добро ни за Србе, ни за Албанце, а није добро ни за читав Балкан“, каже Растовић.
По свему судећи, Велика Британија покушава да парира ЕУ и САД у косовском питању, сматра он. После наводне незаинтересованости, овако напрасно отварање косовског питања у Парламенту управо то и показује.
Вашингтон и Лондон понашају се као муж силеџија
У почетку југословенске кризе, Велика Британија је испрва тактизирала, али од доласка Тонија Блера на место премијера Уједињеног краљевства, ствари су јасне – Велика Британија је непријатељ српског народа и учесник је у рату, објашњава историчар, професор Филозофског факултета др Чедомир Антић.
„Овај тренутак је вишеструко сложен, вишеструко осетљив. После шеснаест година од самовласног проглашења независности КиМ извесно је да су разбијање и распад Југославије, рат против Србије и њено бомбардовање и једнострано проглашење независности Косова, преседани који тренутно скупо коштају САД и Велику Британију. Отворена су разна друга питања и чак и то што су победили у ратовима у бившој Југославији, само им је дало лажну храброст и лажни подстицај који им се вишеструко осветио широм планете“, констатује Антић.
Према Антићевим речима, Британија би, заједно са својим савезницима, желела да у другој години украјинске кризе затвори косовско питање – да ли ће га затворити тако што ће изазвати рат, или тако што ће Србија сама позвати оне који нису признали косовску независност, њима је свеједно.
„Међутим, оно што остаје као чињеница, то је да Вашингтон и Лондон данас делују као муж силеџија и психопата који читав дан туче жену, а увече је туче зато што плаче. Извесно је да покушавају да натерају Србију да без било каквог смоквиног листа, неког западног уступка, прихвати безусловну независност Косова“, закључује он.