Наиме, јапански научници су у новом истраживању пронашли интригантне назнаке да неке гљиве након кише комуницирају помоћу подземних електричних сигнала. Истраживали су такозване двобојне гљивице (Laccaria bicolor): мале смеђкасте гљиве које расту у мешовитој шуми научног центра Каватаби Филд УниверзитетаТохоку у Јапану.
Laccaria bicolor је ектомикоризна гљива која је у симбиози с неким биљкама, попут храстова и борова. Какав договор обично пада између њих? Гљиве дрвећу омогућују веће снабдевање водом и храњивим материјама, а заузврат узимају угљене хидрате. Неке раније студије су показале да се стабла помоћу L. bicolor могу индиректно хранити животињама. Изгледа да двојац намами инсекте, убије их токсином, а затим гљиве с дрвећем поделе животињске остатке.
Подземна мрежа путем које комуницира читава шума?
Док неке микоризне гљиве продиру кроз ћелијске зидове својих биљака домаћина, ектомикоризне гљиве попут L. bicolorа уместо тога граде подземне „омотаче“ око спољашњег дела корена стабла. Ти омотачи се састоје од хифа, нити сличних корену које подстичу раст гљива.
Када се хифе микоризних гљива повежу под земљом, стварају међусобно повезане системе познате као микоризне мреже. Многи стручњаци сматрају да путем хемијских сигнала који продиру низ корење дрвећа и микоризних гљива могу комуницирати читаве шуме, док други наводе да су неки популарни прикази овог феномена преувеличани.
Раније студије су показале да гљиве производе варијације у електричним потенцијалима као одговор на промене у својој околини, с назнакама да би ти сигнали могли да представљају неки облик комуникације, пише Сајенс Алерт.
Примера ради, научници су 2022. код неких гљива пронашли обрасце електричне активности који би се могли упоредити са структуром људског говора. У истраживању су идентификовали до 50 различитих „речи“ или скупина скокова електричне активности које стварају мреже гљива.
Ставили електроде на гљиве
Мада су скокови електричног потенцијала и раније виђани код гљива, већина студија је била усредсређена на ограничене врсте гљива узгојених на вештачким медијима или прикупљених с поља у лабораторијским условима. Научници су у новом истраживању причврстили електроде на скупину од шест L. bicolor гљива које су расле на рубу шумске стазе.
Пратили су електрични потенцијал гљива, мерен у миливолтима, око два дана крајем септембра и почетком октобра2021. Гљиве су првобитно пребивале у сунчаном и сувом окружењу, све док се 1. октобра није појавио тајфун и донео 32 милиметра кише. Сат до два након падавина гљиве су почеле да показују нове знакове активности.
„У почетку су гљиве имале мањи електрични потенцијал. Међутим, потенцијал је почео да флуктуира након кише, понекад прелазећи 100 миливолти“, рекао је микробни еколог Ју Фукасава са Универзитета Тохоку. Ова флуктуација је у корелацији са променама у падавинама и температури, према Фукусави и његовим колегама. Пренос сигнала био је посебно јак између гљива које су смештене ближе једна другој.
Истраживање назива Electrical potentials in the ectomycorrhizal fungus Laccaria bicolor after a rainfall event објављено је у часопису Фунгал Еколоџи.