Како наводи мадридски лист, допринос може бити економски или, повремени, кроз квантитативне техничке или логистичке начине за контролу миграције, према нацрту нове европске уредбе о азилу, коју је представило дежурно шведско председништво, а о којој сада преговара 27 чланица.
Европска комисија ће, у каснијем кораку, ставити бројке у овај обавезан фонд солилдарности.
Могуће је да допринос буде између 10.000 и 22.000 евра по особи која није добродошла, иако се о цифри и даље прича, навели су неименовани извори.
Регулација азила, која укључује и управљање апликацијама на граници, једна је од нерешених тачака ЕУ миграционог пакта.
Са садашњим правилима, која су покренута у мигрантској кризи 2015, а подстакнутој, пре свега, ратом у Сирији, када је десетине хиљада миграната стигле у ЕУ, земље на првој линији суочавају се са највећим теретом одговорности, а то су Грчка, Шпанија и Малта.
ЕУ сада жели да успостави нови систем „обавезне, али флексибилне солидарности“, кажу извори.
„Споразумом сви побеђујемо, укључујући и мигранте, јер када радимо заједно можемо да дочекамо мигранте и избеглице на уређенији начин и без ризика по њихове животе“, рекла је европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон.
У 2022. години у ЕУ је регистровано око 330.000 нерегуларних долазака из свих праваца, што је највећи број од 2016. године.
У међувремену, организације за људска права критиковале су дух уредбе, за коју кажу да настоји да „ЕУ претвори у тврђаву“.
„Предлози неће поправити хроничне недостатке у систему азила, већ ће пре сигнализирати жељу ЕУ да се заштити и блокира подносиоце захтева“, рекла је експерт за миграције међународне хуманитарне организације Оксфам, Стефани Поуп.