Битеф од 3. до 10. октобра: Снаго, не пристај да будеш нечија /фото/

Са девет представа у главном програму, овогодишњи Битеф представиће публици, како је најавио селекторски тим, храбре и одважне продукције из Немачке, Литваније, Мађарске, Шведске, Грчке, Буркине Фасо, Белгије и Србије.

Приче маргинализованих заједница

Нови уметнички директор Битефа, редитељ Никита Миливојевић је открио је да је овогодишњи слоган фестивала позајмљени стих из збирке песама „Моја мама зна шта се дешава у градовима“ српске песникиње Радмиле Петровић.

„Овај стих на најбољи начин спаја избор свих представа које су се нашле у главном програму а које све кроз своје разнолике перспективе, поетике и уметничке праксе на различите начине осветљавају приче маргинализованих заједница, оспоравају хегемонистичке структуре и истичу отпорност људског духа“, истакао је Миливојевић.

Он је нагласио да Битеф за њега представља континуитет, те су одлучили да сачувају идеју претходног уметничког директора Ивана Меденице да фестивал почне даном пролога.

Пролог фестивала ће 3. октобра бити представа „Божанствена комедија“ у режији Франка Кастрофа и продукцији Београдског драмског позоришта, коју је селектовао Иван Меденица.

Поред ове представе која се изводи ван конкуренције, у главном програму биће приказано још осам представа.

Немачка представа „Деца сунца“ на Битефу.

Деца сунца Максима Горког

Фестивал ће 4. октобра свечано отворити немачка представа „Деца сунца“ Максима Горког, у режији словеначке редитељке Матеје Колежник и продукцији Шаушпилхауса Бохум (Немачка).

„Смештена у хипер-реалистичну сценографију, ова режија Матеје Колежник доноси узбудљиво и психолошки изнијансирано читање Деце сунца“, навела је драматург и коселектор фестивала Тијана Грумић.

Будући да је једна од мисија фестивала промовисање нових и младих имена и ауторских поетика, Грумић је скренула пажњу на представу „Збогом, Линдита“ Националног театра Грчке, у режији грчког редитеља албанског порекла Марија Банушија, коме је ово тек друга професионална режија:

“Бавећи се загробним обичајима балканских земаља, Марио Бануши на јединствен начин прича причу о ношењу са губитком вољене особе“.

Музичке представе

Из домаће продукције у такмичарској селекцији биће изведена и представа „Као и све слободне д‌јевојке“ ауторке Тање Шљивар и редитељке Селме Спахић у продукцији позоришта Атеље 212.

Представа „Као и све слободне д‌јевојке“ на 57. Битеф фестивалу.

„Стављајући у фокус питање генерацијског јаза и небриге старијих генерација према млађима, а истовремено истичући у којој мери се гласови младих људи на овим просторима занемарују, ова представа се тематски сјајно уклапа у овогодишњу селекцију“, објаснила је Грумић.

Публика ће имати прилику да види и мађарску акапела оперету „Распевана младост“ која говори, према речима селектора, о последњих 70 година турбулентне мађарске историје и томе колико су уметност и музика истовремено биле кључан фактор како промовисања идеологије владајућих структура, тако и побуне младих.

Продуцент и коселектор фестивала Ксенија Ђуровић најавила је другу „музичку“ представу овогодишњег Битефа - литванску оперу “Сунце и море“ ауторки Ругиле Барзџиукаите, Ваиве Граините и Лине Лапелите која се одвија у амбијенту плаже и говори о еколошкој пропасти света.

„Овај рад је представљао Литванију на 58. Венецијанском бијеналу и однео победничку награду, односно Златног лава, те је и место изведбе – Уметнички павиљон 'Цвијета Зузорић', галеријски простор Удружења ликовних уметности Србије – у вези са мултидисциплинарношћу овог изванредног рада“, рекла је Ђуровић.

Представа „Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом“.

Жеља да се направи чврста историја

Трећа домаћа представа на овогодишњем Битефу биће „Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом“, рад кореографа Игора Коруге у сарадњи са Милицом Ивић и шесторо пионира плесне сцене - Анђелијом Тодоровић, Нелом Антоновић, Сањом Крсмановић Тасић, Татјаном Пајовић, Јеленом Јовић и Борисом Чакшираном.

„У продукцији Станице Сервиса за савремени плес, представа је један од резултата Коругиног вишегодишњег бављења историјом развоја плесне сцене у земљи, те промишљања услова рада и живота оних који су у изградњи сцене директно учествовали, а њихов рад нико не чува осим њих самих“, рекла је Ђуровић.

Ања Суша враћа се на Битеф као редитељка шведске представе „#Jeanne“.

Ања Суша, некадашња селекторка фестивала, враћа се на Битеф, овог пута у својству редитељке шведске представе „#Jeanne“, по тексту Иване Сајко, једне од најзначајнијих хрватских списатељица.

„Попут савремене приче о Јованки Орлеанки, и Жан покушава да поведе борбу слабијих против моћних, смештену у борбу против друштвених неједнакости, климатске катастрофе и неправде“, навела је Ђуровић.

На затварању Битефа публика ће имати прилику да погледа представу „Wakatt“ Сержа Емеа Кулибалија, аутора и кореографа пореклом из Буркине Фасо који од 2002. године живи у Белгији.

Фестивал затвара представа „Wakatt“ Сержа Емеа Кулибалија.

„Кулибалијева полазна тачка био је страх од другог, од другости. Инспирисан (или убијен у појам) друштвено-политичким околностима, плес који нам компанија Фасо Данс нуди долази из покрета мотивисаних страхом, паничним осећањима која се испољавају као агресија и насиље“, истакла је Ђуровић.