У протеклих неколико година, када су се пред политичким првацима Републике Српске појављивала питања од општенационалног значаја, као и питања која су могла да буду окарактерисана као питања од заједничког значаја за Републику Српску и Србију, гледишта власти и опозиције била су различита – по питању Резолуције о заштити Срба на Косову и Метохији то није био случај – Резолуција је усвојена једногласно, објашњава професор Факултета политичких наука у Бањалуци, др Милош Шолаја.
Снажна порука из Српске
На тај начин је показано да постоји заједнички и општи интерес и послата је снажна порука међународној заједници о јединству Срба са обе стране Дрине, додаје он.
„У том смислу, ово је корак ка стабилности и, уопште, корак ка дефинисању политика и за друга питања. С друге стране, ова Резолуција у политичком смислу показује став Републике Српске и чињеницу да БиХ због њеног става неће признати Косово као независну државу ни у каквој варијанти, што је порука и за друге земље, које, или неће да га признају или ће се одрицати од признања. Ипак, чињеница је да када неко из региона не признаје, онда је то порука и за оне који су удаљенији“, наводи Шолаја.
Он подсећа да је Народна скупштина Републике Српске у неколико наврата доносила резолуције о стању на КиМ. Најновија резолуција је, према његовим речима, круна тог процеса.
Према Шолајиним речима, главне тачке резолуције су оне које се односе на српски национални идентитет, као и оне у којима политички актери Републике Српске истичу солидарност са Србијом у смислу очувања државности и националних интереса Србије.
Резолуција је показатељ политичке воље друштва у РС
Да је јединственим ставом политичких актера Република Српска послала снажну поруку о јединству, слаже се и бањалучки политиколог Војислав Савић. Али, он указује и на други аспект – да је усвојивши ову резолуцију Република Српска показала шта су Косово и Метохија за српски народ.
„Она је битна као показатељ политичке воље једног друштва. Ако бисмо улазили у њене појединости, мислим да ћемо је претворити и нешто мање него што представља као целина. Она је битна као темељно опредељење и као таква треба да се да на увид јавности“, сматра Савић.
Ни Шолаја, ни Савић не верују да ће политичко Сарајево или Запад моћи да врше неку врсту одмазде против Републике Српске због њеног става по питању Косова и Метохије. Према Шолајиним речима, у Резолуцији нема ничега што је било непознато раније – све је било очекивано, тако да једногласно усвајање Резолуције и не треба да изгледа чудно.
„Република Српска као државноправни ентитет који је своју државност унео у постдејтонску БиХ има сасвим логично право да дефинише своје интересе и да их на овакав начин изражава“, истиче он.
Према Савићевим речима, Резолуција је чин политичке воље, а не закон.
„Мислим да то није баш толико на радару Запада, док Сарајево нема механизама да се свети. Шта би могли да ураде? Да усвоје резолуцију у којој ће рећи све супротно? Шта би то донело ново што већ не знамо“, пита се он.
Подсећамо, Народна скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију о заштити Срба на Косову и Метохији и о територијалном интегритету и суверенитету Републике Србије, којом се осуђује константно кршење људских права Срба на Космету.
У Резолуцији се подржавају напори Србије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, који је загарантован међународним правом и Резолуцијом Савјета безбједности УН 1244.
У закључцима се наводи да ће они бити упућени Генералној скупштини и Савјету безбедности УН, Парламентарној скупштини Савета Европе, Европском парламенту, парламентима бивших држава СФРЈ и представницима Републике Српске у институцијама БиХ.