„Потпуно је реално да се то догоди не баш око 2050-2060. године, већ, рецимо, око 2080. године“, навео је за Спутњик Кокорин.
Истовремено, истиче он, темепратура на Земљи ће до тада свакако порасти за 2-2,5 степена у односу на прединдустријску епоху, односно, крај XIX века. То ће довести до тога да ће топлотни таласи почети да преплављују земљу минимално два-три пута чешће.
„Односно, она врућина коју смо имали једном у 10 година, дешаваће се на сваке три године. Моћи ће да се живи, али биће потребно адаптирати се“, објаснио је стручњак.
У најгорем случају, према његовом мишљењу, температура на планети ће се повећати за 4,5-5 степени и онда ће осам-девет лета од 10 бити абнормално врелих.
„То је, једноставно, другачији живот и значи да ће лети у метрополи као што је Москва, сигурно бити немогуће живети. Није искључена опција да, ако стварно буде тако лоше, престоница буде премештена, на пример, у Краснојарск или Новосибирск“, претпоставио је Кокорин.
Стручњак додаје да је ова варијанта развоја догађаја могућа, али да је мало вероватна.
Париски климатски споразум усвојен је 12. децембра 2015. године на основу резултата 21. конференције Оквирне конвенције о климатским променама у Паризу. Документ је потписало 175 земаља, укључујући САД, Кину и Русију.
Климатски споразум потписан у Паризу први пут у историји објединио је напоре свих светских држава на обуздавању климатских промена. Његов циљ је задржати глобално отопљавање у границама 1,5 степени целзијуса у поређењу са прединдустријским нивоом и не дозволити да се просечна глобална годишња температура повећа за више од два степена до 2100. године.