Како наводи Сајенс Њуз, бочица је пронађена 2019. у римској гробници у јужном шпанском граду Кармони, након што су ископали оловну кутију у којој је била стаклена урна, смештена уз остатке жене која је имала око 40 година.
Хемичар Хосе Рафаел Руиз Аребола са универзитета Кордоба у Шпанији, навео је да је кремација била уобичајен облик сахране у то време, и да су Римљани који су то могли да приуште опремали гробнице предметима који су пратили покојника у загробни живот.
Он додаје да ово отркиће не значи да је цело Римско царство користило парфеме.
„У то време, парфеми су били резервисани за високо друштво. Чињеница да је парфем направљен од егзотичне биљке, која је највероватније однекуд увезена, и да је био флаширан у скупој бочици, указује на богатог власника“, рекао је Аребола.
Истовремено, није јасно да ли је овај парфем био намењен за употребу у свакодневном животу или је имао духовно или погребно значење, јер, како се наводи присуство неотворене боце унутар погребне урне сугерише интиман гест, који није намењен за јавно излагање.
Кварцна боца је сама по себи била луксузни предмет у римско доба, пошто је кварц изузетно тврд материјал, што га чини тешким за обликовање.
Мала величина и изузетни детаљи на предмету већ су га учинили реткошћу, а још необичније је то што је пронађен чврст запечаћен са врхом прекривеним тамном, катранском супстанцом за коју је хемијском анализом утврђено да је као битумен.
Печат од битумена био је кључан у очувању мириса пачулија, пошто се понаша попут угљеника, који је најбољи абсорбент органских једињења.
„Процес је сличан угљеним филтерима који се користе у гас маскама. Једном када се адсорбују, молекули више нису испарљиви и не могу да побегну“, истакао је Аребола.
Древни писани рецепти за парфеме, иако нејасни и непотпуни, открили су да су Римљани мешали мирисне екстракте са биљним уљима, као што је маслиново уље, који су служили као конзерванс.