"Ово је једина исправна казна за дела која је починио", рекао је, образлажући пресуду судија Мишко Драшковић.
У питању је првостепена пресуда на коју има право жалбе у року од 15 дана.
Џонић је бурно реаговао на пресуду, вичући: "Зашто!? Зашто!?", а након што му се обратио судија почео је да виче да ће да се убије, након чега је ударио главом о сто.
Обезбеђење га је нагло извело из суднице.
Тужилаштво је у својим завршним речима предложило суду да Џонића осуди на казну доживотног затвора.
Са завршним речима тужиоца сложили су се и пуномоћници оштећених, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду тврдећи да нема довољно доказа за осуђујућу пресуду.
Џонић је током целог суђења негирао кривицу.
Он је поред тешког убиства осуђен и за недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
Истрага у овом случају била је спроведена и против браће Александра и Костадина М. и другог Џонићевог сина Милана, али су они пуштени из притвора и нису се нашли на оптужници.