Јокић је у пресудним моментима утакмице очитао буквицу саиграчима на клупи, братски, капитенски, али су амерички медији у свему видели и нешто више.
„Нисам баш бацао столице, али ми се свиђа како преувеличаваш ситуацију“, почео је Јокић одговор на питање.
И потом све лепо објаснио.
„Викао сам јер смо само шутирали тројке, чак и у моментима када смо имали нападе са четири играча насупрот тројице. Могли смо само да добијемо лаке поене, само да убацимо лопте у кош. У тим ситуацијама је важно само постићи поене, нарочито јер је ово била утакмица са малим бројем поена, ми нисмо убацивали, они нису убацивали...“
Јокић је затим навео и шта је била његова идеја.
„Мислим да су их наши лаки поени убијали. И у тој ситуацији преовладају емоције, викао сам на њих, да, али мислим да су на то навикли. Некада вичем, некада навијам, то је део породице и тима“, закључио је Јокић.