Овако проф. др Драган Говедарица, шеф катедре за нафтно-петрохемијско инжењерство Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду у емисији „Енергија Спутњика“, коју уређује и води Јелица Путниковић, коментарише интеграцију панчевачке Петрохемије и Нафтне индустрије Србије (НИС). Рафинерија у Панчеву и Петрохемија радиће сада као део јединственог система.
Петрохемијини производи су пожељни на светском тржишту
Од деведесетих година прошлог века, када Петрохемија није ушла у састав НИС-а, кренула је прича о потрази за стратешким партнером. И тада је била велики извозник. Према Говедарициним речима, исто се догађало и у окружењу, па и у Европи – тих година европске компаније кренуле су у процесе интеграције, обједињавање сектора прераде нафте и петрохемијског сектора. Данас су европске рафинерије по конфигурацији петрохемијске, објашњава Говедарица.
„То значи да оне поред горива производе и петрохемијске производе, пре свега полимерне материјале, полиетилен, полипропилен, мноштво производа који су сировине за на пример фармацеутску индустрију – активне компоненте за производњу детерџената, пластичних материјала који се користе у медицини и фармацеутској индустрији. Затим, различитих врста гума“, набраја он.
Панчевачка Петрохемија организована је тако да је подељена у неколико фабрика – основне и највредније линије производње су производња полиетилена ниске и високе густине, који су према Говедарициним речима, веома пожељни производи на светском тржишту. У Елемиру се налази производња вештачког каучука. Уз прилагођавања и интеграције са процесима прераде у Рафинерији Панчево могу да допринесу да, у тренутку када се у Србији одиграва убрзана индустријализација, Петрохемија заузме веома значајно место на индустријској карти Србије.
Интеграцијом Петрохемије у НИС, читава српска привреда добиће на замаху, Говедарицино је мишљење које илуструје примером грађевинске индустрије, за чији је развој, како каже, једна од кључних ставки постојање производње полипропилена. Српска производња полипропилена више не може да прати развој грађевинске индустрије. Потребно је изградити нову фабрику, а нову фабрику могуће је изградити само интеграцијом са Петрохемијом, каже Говедарица.
Петрохемијски производи постају основни за нафтне индустрије
Све већи акценат у нафтним индустријама у свету баца се на петрохемијске производе. Подаци од претпрошле године показују да су се нафтне компаније које су имале петрохемијске производе много боље прошле кроз кризу и промену на тржишту изазване пандемијом, вели Говедарица.
„Просто су могле да бирају где ће усмерити производњу. Ако не иде производња горива, селите се у производњу петрохемијских производа и балансирате, прилагођавате се захтевима тржишта, односно ономе што потрошач тражи“, истиче он.
Уз то, промене цена петрохемијских производа и цена сирове нафте и природног гаса се не поклапају. И због тога је за компаније много боље када владају обема производњама – јер у тренутку када дође до размимоилажења цена, више се улаже у сектор у коме цене расту.
Петрохемија ће интеграцијом постати конкурентнија
Као почетак интеграције два индустријска гиганта, Говедарица наводи да ће се прво утврдити у каквом су стању постројења у Петрохемији, а након тога ће уследити, како каже, снажна интеграција са оним што постоји у рафинерији у Панчеву.
Према његовим речима, прошла година била рекордна по преради нафте – око 4,4 тона сирове нафте је прерађено и лагано се приближавамо максималном капацитету прераде – око 4,8 милиона тона. По стандардима, сви деривати могу да се извозе у ЕУ и сада је потребно да се Петрохемија надогради да достигне исте стандарде.
У ранијем периоду, доста тога је већ урађено. Постројења су, према Говедарицином мишљењу добра, сада потребно улагати у људе и модерну опрему. То ће омогућити да се заокружи систем за искоришћење неких токова који су раније завршавали у мање вредним производима. Са модернизацијом, Петрохемија ће извозити више готових производа, а најважније је да ће више готових производа завршавати на српском тржишту, што је врло важну за развој српске привреде.
„Добра логистика, још боља повезаност обориће цену таквих производа, а омогућиће гомили мањих компанија да остварују сасвим пристојне марже, да пристојно зарађују на томе. Много су жилавије оне економије које имају своје сировине и зато су све компаније у окружењу то већ урадиле“, напомиње Говедарица.
Мађарски МОЛ је преузео мађарску петрохемијску индустрију и избацује један до два нова производа годишње. У Србији, у којој се недељно отвара један до два нова погона који се ослањају на аутомобилску индустрију – да би то функционисало, потребна је снажна петрохемијска индустрија и велики број мањих фирми који ће је пратити. С друге стране, од тога ће користи имати и петрохемијски погони, као у српски буџет.
Када говори о шансама да Петрохемија постане конкурент западним петрохемијским компанијама које су већ заузеле тржиште, Говедарица сматра да са добро осмишљеном реконструкцијом компаније и улагањем у кључне производе ситуација може да се промени. Наша шанса лежи у томе што у окружењу од око 200 километара не постоји неки други петрохемијски комплекс, каже Говедарица.
Глобална индустрија још није спремна за одбацивање нафте
Када Говори о изазовима, професор Говедарица, како каже, не мисли само на цене, већ и на светске трендове као што су реиндистријализација, смањење количине горива који су добијени из сирове нафте, који уместо у бензину треба да заврше у петрохемијским производима. С друге стране, иако неки сматрају да ће развој електричних возила погодити нафтно-петрохемијску индустрију, нека друга истраживања показују да ће јој дати чак и додатни замах.
„Када прочитате новија истраживања за типични аутомобил који покреће електрична енергија, педесет одсто конструкционих елемената је добијено из сирове нафте и природног гаса као полазних сировина. То су петрохемијски производи, међу њима и различите врсте пластике, гуме, синтетичког каучука и свега онога што је неопходно да би тако нешто успели да направимо“, каже он.
Глобална индустрија још увек није спремна одбацивање нафте и петрохемијских производа, иако се почетком века говорило да ће нафта и фосилна горива престати да се употребљавају до 2050. Према Говедарициним речима, у свету не постоји одржива технологија која може да замени сирову нафту и природни гас. Многе индустрије немају алтернативу.