НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Дан некада трајао 19 сати, откривен разлог

Дан је у далекој прошлости трајао 19 сати због тога што је Месец био ближе Земљи. Научници су објаснили како дистанца између Месеца и Земље, као и друге природне околности утичу на дужину дана.
Sputnik
Геофизичар Института за геологију и геофизику Кинеске академије наука Рос Мичел изјавио је да је Месец временом, како је рекао, украо Земљину енергију ротације како би се покренуо више према орбити, односно даље од Земље. Мичел је водећи аутор студије посвећеној дужини дана, а која је објављена у научном часопису „Нејчр Геосајенс“.
„Већина модела Земљине ротације указују на то да је дужина дана у прошлости била краћа“, истакао је Ув Киршер, коаутор студије и сарадник аустралијског Универзитета Куртин.
Међутим, Мичел и Киршер нису уочили стабилне промене у дужини дана у прошлости. Како пише лист Јерусалем пост, геолози су некада за мерење дужине дана користили трагове на посебним седиментним стенама. На њима су били трагови нивоа плиме. То је омогућило утврђивање броја сати у једном дану. Али, трагови плиме и осеке су ретки, а и они који су сачувани су врло често спорни.
Међутим, постоји још један начин процене дужине дана. Циклостратиграфија је геолошка метода код које се ритмички седиментни слојеви користе за откривање астрономских „Миланковићевих циклуса“ који указују како промене у Земљиној орбити и ротацији утичу на климу.
„Два 'Миланковићева циклуса' - прецесија и нагиб - повезани су са осцилирањем и нагибом Земљине ротације у свемиру. Бржа ротација Земље у прошлости је уочљива у периоду краће прецесије и нагиба“, навео је Киршер.
Једна од недоказаних теорија је да се дужина дана стабилизовала у далекој прошлости. Осим плиме океана узроковане утицајем Месеца, Земља има и соларне плиме повезане са загревањем атмосфере током дана. Сунчеве атмосферске плиме нису тако снажне као океанске, али то није увек случај. Док Месец успорава ротацију Земље, Сунце је убрзава.
„У прошлости су ове две супротне силе постале једнака једна другој, што је за последицу имало да дужина дана престане да се мења, те да остаје константна одређено време“, нагласио је Киршер, а управо је то показало и споменуто истраживање.
Према његовим речима, дужина дана се престала мењати на 19 сати, а то се десило пре једне до две милијарде године, пише Јерусалем пост.
Коментар