Главне тезе стратегије:
◾Немачке власти су у својој стратегији националне безбедности изразиле приврженост НАТО-у и повећању потрошње за одбрану на 2 одсто БДП-а;
◾Немачка ће смањити своју једнострану зависност од снабдевања енергетским ресурсима и сировинама;
◾Русија се у стратегији назива „најозбиљнијом претњом“ светском поретку у Европи;
◾Специјална војна операција Русије у Украјини је „епохална прекретница у европском мировном поретку“ која директно угрожава безбедност Немачке и њених савезника у НАТО;
◾Немачка и НАТО не желе сукоб са Русијом, али су спремне да бране своје савезнике;
◾Немачка влада се залаже за проширење ЕУ на рачун Украјине, Молдавије, земаља Западног Балкана и „у будућности“ Грузије;
◾Неопходно је спречити ширење сукоба у Украјини на суседне земље;
◾Кина је у новој немачкој стратегији националне безбедности именована као „партнер, конкурент и системски противник“;
◾Немачка сматра НАТО „главним гарантом заштите од војних претњи“, Берлин је привржен члану о колективној одбрани;
◾Немачка ће наставити да пружа НАТО авионе-носаче за нуклеарно обуздавање у Европи.