Аутори стратегије тврде да „ни Немачка ни НАТО не желе непријатељство или конфронтацију са Русијом“, али руски стручњак Александар Камкин сматра да нови документ указује управо на супротно.
„Може се констатовати да су замрзавање немачко-руских односа и прелазак на готово отворену конфронтацију већ свршен чин, и то на дужи период. Стога, морамо прихватити нове реалности. Једна ствар су изјаве немачке министарке спољних послова Аналене Бербок, a друга ствар када је то већ доктринарни документ, који важи најмање неколико година“, оценио је Камкин.
Камкин подсећа да је Запад и пре овога Москву оптуживао „за све могуће грехе“, шпијунажу, мешање у изборе и сајбер нападе. Русија је на удару Запада заједно са Северном Корејом, Ираном и Сиријом и у принципу сврстана је „у осовину зла“.
Према речима Камкина, нова стратегија националне безбедности Немачке држи се вектора који су поставиле САД.
„Готово цела немачка политичка класа и званични медији су под потпуном контролом вашингтонских ментора. Сходно томе, овај документ је, у ствари, производ вашингтонских стратега, пошто задатак Американаца ни у ком случају није да дозволе приближавање Немачке и других европских земаља Русији, већ да их задрже под америчким окриљем“, каже Камкин.
Немачка је у својој првој у историји Стратегији националне безбедности означила Русију као најозбиљнију претњу по своју и евроатлантску безбедност
© Markus Schreiber
Немачка постаје амерички вазал
Влада канцелара Олафа Шолца усвојила је прву Стратегију националне безбедности у историји земље у којој се наводи да је „Русија за сада најзначајнија претња миру и безбедности у евроатлантском подручју“, a да је Кина „партнер“ и „супарник“.
Руску специјалну војну операцију у Украјини Берлин карактерише као „епохално кршење европског светског поретка”, због чега Москва наводно „директно угрожава” безбедност Немачке и њених савезника из НАТО-а и ЕУ. Према наводима Берлина, Немачка подржавајући Украјину доприноси сопственој безбедности.
Подсећајући да је западни војни блок одавно започео дугорочну конфронтацију са Русијом, што се огледа у политици милитаризације Европе и ширења на Исток, тврдње Берлина да ни Немачка ни НАТО не желе конфронтацију са Русијом експерти називају „дипломатским триком” и „отвореном лажју“.
Руски експерти предвиђају да ће се тренд сатанизације Русије у будућности само појачавати и у том контексту Немачка покушава да ојача своје позиције, јер Берлин схвата да је улога оружаних снага Пољске и Француске све већа у Европи и зато се плаши да ће остати изгубити на утицају.
Самим тим, покушавајући да прошири свој војно-политички потенцијал Немачка постаје све више зависна од САД. Оцена експерата је да означавање Русије као главног немачког непријатеља коначно ставља тачку на стварање такозване Велике Европе од Лисабона до Владивостока.
У том контексту, према мишљењу аналитичара, антируске одредбе документа указују на то да су односи Берлина и Москве „пали на ниске гране“, док подршка кијевском режиму и демонизација Русије указују на намеру Немачке не само да прекине економске везе са Москвом, већ и да ескалира тензије.
„За Русију је ово свакако изазов, нова реалност. Ово је заправо хладан туш за све наше либерале и представнике новог политичког покрета. Стога, Русија треба да извлачи закључке и даје одговоре који нису симетричне природе, али треба, рецимо, да подржи народну дипломатију у западним земљама која се залажу за, на пример, нормализацију односа са Русијом у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и другим европским земљама“, сматра Камкин.
Концепт безбедности Европе немогућ без Русије
Стручњаци објашњавају да ова стратегија одражава интересе оног дела немачке елите који своје политичко постојање види искључиво у оквиру безусловне солидарности са САД, истичући истовремено да овај документ није написан у интересу Немачке, јер одредбе овог документа озбиљно одступају од позиције оних немачких компанија које настављају своју да раде у Русији и са Русијом.
Осим тога, многим немачким и уопште европским политичарима је јасно да је без Русије немогуће градити нови концепт безбедности у Европи, као ни развијати индустрију.
„Постоје снаге које не желе да њихове земље буду увучене у виртуелну војну конфронтацију. Према томе, на свему томе ће морати много да се ради, али то је неопходно учинити да би планови Англоамериканаца да се Немачка сукоби са Русијом још једном пропали“, каже Камкин.
Нови план обавезује Немачку да одваја два одсто свог бруто домаћег производа за војску, али и означава Бундесвер као "камен темељац европске конвенционалне одбране", а експерти кажу да је милитаризација Немачке већ почела, подсећајући на ранију одлуку да ће немачка војска добити посебан фонд од сто милијарди евра.
Осим војних претњи, у стратегији се помињу сајбер напади, евентуални удари на критичну инфраструктуру, али и климатске промене и пандемије.
У документу је такође посвећена пажња односима Берлина и Пекинга. Наводи се да Немачка Кину види као партнера без којег је немогуће решити многе глобалне изазове и кризе, али је истовремено сматра „системским ривалом“ јер, како се наводи, Кина намерно користи своју економску моћ да би остварила политичке циљеве.