Председник је ово рекао на конференцији за медије са словеначком председницом Наташом Пирц Мусар, одоговарајући на питање словеначког новинара да прокоментарише протесте „Србија против насиља“.
„За разлику од код вас устаљене праксе у ЕУ, да убијете бога у протестантима од Париза до Берлина, код нас се то не дешава. Дођу, скупе се, прошетају, врате се. Ја те протесте имам већ 10, 11 година. Годину и три месеца су ми трајали протести "Један од 5 милиона", сваки дан сам их имао, ово су сада викенд протести, раније сам их имао сваки дан“, рекао је председник Србије, уз опаску да се Србија не меша у питања унутрашње политике Словеније.
"Сматрамо да питање таквих унутрашњих ствари је питање за вас и за ваше јавно мњење, а не да то радите неком другом", додао је Вучић.
Иронично је навео и да ћемо још морати да радимо на "европским реформама".
„Очигледно је да смо по питању пребијања демонстраната далеко од ваших стандарда у ЕУ, и по том питању се надам да нећемо напредовати том брзином, као што се очекује, и да ћемо оставити простора да проблеме са нашим грађанима решавамо на миран и цивилизоиван начин“, рекао је Вучић.
Председница Словеније је дала себи слободу да, како је рекла, „упути реплику председнику Вучићу“:
„Демонстрације су у свакој земљи легитиман чин. То је део демократије и то што медији о томе извештавају питање је слободе изражавања. Надам се председниче да нисте превише замерили новинару на том питању. Словенију наравно интересује шта се дешава у Београду. Протесте имамо и ми у Словенији, а не само ви у Београду. Можете да их видите и испред институција ЕУ, то је део процесаи у томе не видим ништа погрешно“.
Потом је Вучић имао реплику на реплику:
„Напротив, ја сам веома захвалан вашем новинару што је такво питање поставио и што сам био у могућности да на све то одговорим. Код нас је слобода медија таква да би свакога дана требало да одговарам да ли сам Хитлер или Мусолини. Вама не желим баш тај степен слобода и верујем да има више одговорности. Новинарска питања оваква или онаква увек су добродошла, само што је код нас обичај, када говоримо о демократији, да неко има право и да одговори. Тако да не љутите се што сам узео за право да толико будем дрзак и безобразан и да одговорим на питања, а не да ћутим и да погнем главу.