Земље чланице НАТО наклоњене су опцији продужетка овлашћења генералног секретара Јенса Столтенберга због насталих потешкоћа приликом одобравања кандидатуре његовог наследника, објавило је британско издање „Фајненшел тајмса“.
Не зна се ко ће наследити Столтенбера али његов тим пакује кофере
Како се наводи, продужавање Столтенбергових овлашћења која истичу 30. септембра може да постане краткорочна компромисна варијанта за чланице НАТО, пре избора његовог наследника следеће године.
Верзија са наставком пуномоћја актуелног генералног секретара Алијансе последица је тога што два главна кандидата на позицију новог руководиоца војног блока, премијер Данске Мете Фредериксен и министар одбране Велике Британије Бен Волас, нису могли да добију једногласну подршку.
Највеће земље чланице НАТО, укључујући САД, сматрају да би функцију генералног секретара требало да заузме бивши или актуелни шеф владе који би имао већи ауторитет у очима свих чланица. Извори издања су додали да Француска и Немачка и даље нагињу кандидатури Фредериксенове, иако јој амерички председник Џозеф Бајден на састанку 5. јуна у Вашингтону није пружио „пуну подршку“.
Сам Столтенберг незадовољан је због нејасног статуса његове будућности. Истовремено, чланови његовог тима у Бриселу већ су почели да се спремају за повратак у своје матичне земље.
Америка и Британија против Француске и Немачке
НАТО није компактна организација по многим питањима, па тако и по избору новог генералног секретара, каже за Спутњик генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума. Различити кандидати за функцију новог генералног секретара производ су различитих интереса водећих сила НАТО, додаје Ковач.
„Јасно се препознаје једна тенденција коју подржавају Америка и Велика Британија и друга коју покушавају да афирмишу и промовишу друге водеће земље НАТО, пре свега Немачка и Француска и земље чланице ЕУ, које настоје да буду јединствене и у оквиру НАТО. Због украјинске кризе и различитих интереса, верујем да је изгледна опција да се на једно време пролонгира избор новог генералног секретара и да се тим оправда то неслагање, а да се онда у том међувремену обаве додатне консултације и да се створе предуслови за избор новог генералног секретара“.
Ковач додаје да ако Фредериксенова и Волас остану једини кандидати, предност да буде изабран за новог генералног секретара НАТО има британски министар иза кога стоје САД и Велика Британија, али не искључује могућност да у наредном периоду „исплива“ и неки трећи, за обе стране прихватљивији кандидат.
„Бајден још није одлучио“
Ковач истиче да генерални секретар никад није био тај који је креирао политику НАТО као организације, већ да је био техничко лице односно менаџер који управља тим системом.
„Кључне стратешке одлуке увек су доношене у центрима одлучивања а то су водеће чланице НАТО, Америка пре свих. Кад САД заједно са Великом Британијом прогура неку одлуку касније је само спроводи генерални секретар. Тако да је више то надигравање и ломљење руку који се центар одлучивања у оквиру НАТО највише пита и мислим да ће на крају решење бити оно које заговарају Америка и Велика Британија“, закључио је Ковач.
Столтенберг је требало да поднесе оставку 1. октобра 2022. године, а у марту ове године лидери чланица Алијансе донели су одлуку о продужењу његовог мандата до 30. септембра 2023. године. Актуелни генерални секретар НАТО-а 15. маја је потврдио да намерава да оде са те функције након истека овлашћења.
Координатор за стратешке комуникације у Савету за националну безбедност Беле куће Џон Кирби изјавио је да Бајден још увек није одлучио чију ће кандидатуру подржати.
Јенс Столтенберг је на челу НАТО-а од 2014. године.