За Запад је „галеб“ са локнама, пријатељи је зову Ваља - после Гагарина она се прва винула у звезде

Терешкова је у јуну 1963. постала прва жена-космонаут која је провела 70 сати у свемирском броду „Восток 6“. Она је до сада једина жена са само једним летом у свемир и прва жена са чином генерал-мајора у Русији. Сада је посланица Државне думе.

Западни медији у то време, наравно, нису имали техничке детаље лета Терешкове. Чак је и сама прва жена у свемиру мало тога знала: бивша ткаља, падобранац, неудата, са позивним знаком „Галеб“.

„Прва жена астронаут на свету — симпатична, плавих очију, спортисткиња, млада жена са таласастом тамносмеђом косом“, тако је почео чланак у листу „Њујорк тајмс“ о Терешковој у јуну 1963. године.

На сличан начин паковали су свој материјал и многи други амерички медији.

„Прве фотографије жене астронаута, које је московска телевизија приказала око 14 часова: девојка таласасте косе која пада преко очију и са рупицом на бради. Чинило се да је Валентина, или Ваља како је зову пријатељи, својим осмехом и бескрајном брбљивошћу растерала тужно сивило московског неба“, писао је „Њујорк хералд трибјун“.

Лист је цитирао речи дописника који је рекао да је лет Терешкове јако охрабрио совјетске жене.

„Жене у Улици Горког — а недеља је овде дан за куповину, све продавнице су отворене —очигледно су се радовале више од мушкараца. Оне су се осмехивале: и оне које су биле у друштву и оне које су се шетале саме. Међутим, мушкарци који су их пратили били су много мање импресионирани“, наводи лист.

Емоционалним детаљима испуњавали су своје извештаје и европски медији. Шпанска агенција ЕФЕ, а затим и многе новине у овој земљи, на пример, писале су о разговору Терешкове са тадашњим совјетским лидером Никитом Хрушчовим.

Шпански медији пренели су да је председавајући Савета министара СССР-а питао космонауткињу да ли је током лета било неких незгода.

Хрушчов јој је, заузврат, обећао да ће одмах добити медицинску помоћ, а затим ће моћи да се одмори. „Када дођете авионом у Москву, приредићемо вам раскошан пријем какав заслужујете“, истакао је он.

Неки листови су у вези са летом Терешкове покренули озбиљнија питања. На пример, часопис „Лајф“, иако је почео описом прве жене астронаута „плавоока плавуша са модерном фризуром“, насловио је свој чланак „Она се винула изнад родних препрека“.

Аутор текста писао је да је Терешкова, која је у време летења имала 26 година, успела да постане прва жена у свемиру, иако је у САД такође постојао програм обуке за жене астронауте. Чланак је тврдио да, иако су многе од њих су биле „квалификованије од Валентине“, због низа фактора, укључујући и недостатка ентузијазма у НАСА, „женски свемирски програм САД није покренут“.

„Лајф“ је одговорио и на питање зашто је жена у Совјетском Савезу, за разлику од САД, успела да постане астронаут. „Совјетска Русија лансирала је жену у свемир, јер комунизам проповеда, и од времена револуције 1917. покушава да спроведе у пракси, принцип једнакости мушкараца и жена“, истицало се у тексту.

Аутор чланка навео је статистику према којој су жене у Совјетском Савезу имале могућност да учествују у свим областима јавног живота: од физичког рада до науке. Часопис је истицао да је 74 одсто лекара у Совјетском Савезу било женског пола, а за САД је то била реткост.

„Због тога је лет Валентине Терешкове симбол еманципације жена-комуниста“, нагласио је „Лајф“.