Брисел не види „поуздан правни пут за одузимање замрзнуте или блокиране имовине само на основу тога што је та имовина подложна рестриктивним мерама ЕУ“.
Поред ове опције, ЕУ разматра и други начин коришћења блокиране имовине (више од 200 милијарди евра): да се профит добијен од реинвестирања ових средстава усмери на обнову Украјине. Конкретно, сада се ова имовина налази на чувању у белгијском Euroclear, где је, према резултатима првог квартала ове године, приход од камата на њих износио око 750 милиона евра, пише агенција.
Чланови радне групе сматрају да постоје многе законске препреке за привремено управљање овим средствима, па су предложили други начин - тзв. непредвиђени допринос. То имплицира да ће компаније које остварују велики профит од блокиране руске имовине морати да пребаце значајан износ у ЕУ.
Ово смањује правне ризике, јер ЕУ не управља директно имовином. Према мишљењу европских власти, овај модел неће утицати на финансијску стабилност, сачуваће пословне моделе фирми учесница и биће правичан у погледу опорезивања. „Ово неће утицати на правни положај имовине“, каже се у извештају.
Више од половине имовине је у готовини и депозитима, док је "значајан део" остатка у хартијама од вредности, наводи се у материјалу. Комисија је информисала радну групу „о потенцијалним приходима“ уколико би ова ликвидна средства била разумно уложена.