Брисел ће дозволити инсталацију шпијунског софтвера на телефоне и лаптопове новинара. Одлука Европске уније да да зелено светло за „наметљив надзор“ новинара довела је њихове изворе у опасност да буду идентификовани.
„Наметљив надзор“ новинара
Ове измене тражила је Француска, а амбасадори у Бриселу сложили су се да би шпијунски софтвер могао да се инсталира на рачунар или телефон новинара који ради у ЕУ као део било које кривичне истраге у распону од тероризма до музичке пиратерије или крађе бицикла, пише „Тајмс“.
Прошлог месеца Француска је критиковала имунитет који је предложила Европска комисија, а који би новинарима омогућио изузеће од „пресретања, надзора или претреса и заплене“, осим ако то није „оправдано најважнијим захтевом у јавном интересу“.
„Нарочито велика природа овог имунитета новинара требало би да буде доведена у питање“, наводи се у поверљивом француском дипломатском документу који је процурио на портал „Политико“.
Као део изузећа, обим злочина дефинисаних као тешких требало би да се прошири изван тероризма или претњи националној безбедности како би укључио 32 кривична дела наведена у налогу за хапшење ЕУ, као и „преовлађујући захтев у јавном интересу“, преноси РТ Блакан.
Француска је добила подршку за ново правило, које је представљено као „суштинско за успостављање праве равнотеже између потребе да се заштити поверљивост извора новинара и потребе да се заштите грађани и држава од озбиљних претњи, ко год да су починиоци“.
Тоталитарно друштво: Западна цензура ићи ће до краја
Западна цензура ће ићи до краја и очигледно је намера да се направи тоталитарно друштво у коме ће вести бити филтриране у складу са интересима онога што је Доналд Трамп називао дубоком државом, односно финансијско-политичким естаблишментом који влада колективним Западом, каже за Спутњик новинар Филип Родић.
Тај финансијско-политичким естаблишмент на Западу у суштини одређује и ко ће бити председник у одређеној држави, што смо видели не само на примеру Америке и борбе Трампа и Бајдена, додаје Родић.
У Француској, у тренутку кад су се нашли пред избором између два проруски оријентисана кандидата, једног од њих Франсоа Фијона срушили су фабрикованим аферама, а онда су „буквално из џака“ извукли Емануела Макрона ком су обезбедили победу, између осталог и тако што се на свим насловним странама у то време налазио Макрон, подсећа Родић.
„Сличну ствар имамо и данас. То показује фамозни интервју Џозефа Бајдена за 'Ем-ес-ен-би-си', ког чак и новинар Такер Карлсон помиње у свом подкасту, у ком му се постављају питања која као да су писана у Белој кући где се прави ограда између њега и његовог сина Хантера који је био под озбиљном кривичном истрагом и који је захваљујући очигледно политичким везама потписао споразум о признању, а могао је да буде послат на озбиљну робију. Тако да уопште не треба да чуди да се на Западу пооштрава контрола новинара и медија.“
Асанж – симбол медијских слобода на Западу
Колективни Запад, шампион у гажењу слободе медија, и данас себи даје за право да држи моралне придике остатку света због недостатка медијских слобода. Према Родићу, изгледа да је на Западу моралисање у генетици, јер моралишу стотинама година и сматрају се супериорнијим у односу на све остале.
Што се тиче поштовања људских права, то се најбоље показало на територијама које су држали под окупацијом ове или оне врсте, најчешће под неком колонијалном управом.
„Највише волим кад ми неко са Запада говори о слободи медија било у Србији, било у Русији, а они имају Џулијана Асанжа који је утамничен већ неколико година и прети му казна од 170 година затвора због тога што је радио свој посао. То колико је добро урадио свој посао најбоље говори чињеница да је постао најпознатији новинар на свету. Таквог човека они држе у најсуровијим условима у затвору у Енглеској.“
Уз Орвелов рођендан: Безобразлук или коинциденција
Вест о унапређењу цензуре на Западу појавила се дан уочи 120. рођендана Џорџа Орвела, писца „1984“, романа у којем је описана тоталитарна контрола становништва чији је мото „Рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“.
Родић каже да не зна да ли они то раде намерно и додаје да њихови потези често имају такву симболику везану за датуме и приче и традиције које су њиховом науму супротне.
„Тако да је врло могуће и да је често био њихов безобразлук у питању, али често се и те чудне коинциденције дешавају да би све било јасно свима и да се да још један додатни сегмент тежини њихових потеза. Повежу се две ствари толико очигледне и онда видиш јасно где се налазиш, у чему се налазиш и куда све то иде“, закључио је Родић.