Ми смо се обрадовали нешто промењеном вокабулару западних званичника али је, констатује наш саговорник, суштина остала иста. Он наглашава да треба одвојити однос САД према Приштини у односу на Аљбина Куртија, јер тзв. Косово остаје њихова велика тема и урадиће све да оно добије независност и легитимитет као држава. Проблем је са Куртијем што је он човек који уме да подиже сопствену цену али и да утиче да његови партнери у Вашингтону не буду попустљиви према Србији.
„Можда би у САД желели да имају и неког кооперативнијег партнера од Куртија али немају кога. С друге стране, схватају да би изгубили и доста времена скидајући га с власти — морали би да распишу нове изборе, а он је у међувремену ојачао своју изборну базу. Поново би добио већину на изборима, а изгубио би се такозвани моментум који они рачунају да је сада повољан да што пре заврше ствари“, рекао је Стојановић.
Западним емисарима се жури
Иако западни емисари желе да заврше причу о косовској независности до краја ове године, наш саговорник тврди да је то нереалан план. Из њихове перспективе, додаје он, план је разумљив, јер су наредне године избори за Европски парламент али ће на биралишта и појединачно неколико важних земаља ЕУ. Врло је вероватно, каже Стојановић, да садашња гарнитура која је на политичкој сцени у име Брисела више неће обављати те функције.
„Једини центар који може нешто радикалније да учини је Вашингтон. Можда прерано али су они већ сада у великој изборној кампањи и јасно је да тзв. Косово неће наредне године бити тако важна тема. Оно тренутно фигурира као стратешки важна тема и за Европу, и за САД што делује помало чудно али је можда и разумљиво судећи по изјави Габријела Ескобара изјави да се прибојава међународног сукоба на КиМ“, нагласио је наш саговорник.
Игра с временом
Стојановић не крије да је подржао немачко-француски план за КиМ због одредбе о нормализацији односа, јер треба да, како каже, мислимо и на људе који живе на том поднебљу, да добију неки осећај сигурности и извесности али и да се сасеку сви покушаји ескалације сукоба. У том процесу нормализације је додаје он, рачунао да се склањањем тих „минских поља“ може направити атмосфера и релаксирати ситуација какву је хтео Доналд Трамп с Ричардом Гренелом.
„То је подразумевало да је с економским темама лакше повлачити друге потезе. Сада је у питању игра с временом. С једне стране, добијамо шансу да избегнемо ударе у цајтноту, јер је њима грозничаво потребно да нешто учине али је у том згушњавању времена опасно за наше сународнике на КиМ, јер ни у чему немају осећај сигурности. Људи који напуштају покрајину послом или приватно не знају шта ће бити са њима када се врате кући“, рекао је Стојановић.
На жалост, додаје он, Србија се сваки дан суочава са изазовима, а има веома мали маневарски простор да заштити своје становништво на КиМ. Што се стратешке политике Београда тиче њен пут кроз Сциле и Харибде тражи време, каже наш саговорник и подсећа да готово да не постоји ниједна европска држава која нема свог изасланика за Западни Балкан.
Нажалост, Европа је ратом у Украјини изгубила и оно мало аутономије на коју је рачунала, док су САД овај сукоб вишеструко искористиле. Искористили су, каже Стојановић, и стратешки и политички да се на велика врата врате у Европу и да успоставе потпуну превласт на Старом континенту.
„Ту не бих занемарио ни финансијску корист, јер су сви магацини и складишта оружја у ЕУ испражњени, док америчка индустрија наоружања треба да их снабде, што значи да посао цвета“, каже он.