Цвијановићева је, обраћајући се на посебној седници Парламента Републике Српске, позвала посланике да подржи њен вето на јединствену тачку о три споразума из Берлинског процеса јер, како је образложила, у тренутним околностима бесправног насиља над српским становништвом на Косову и Метохији не постоје услови за омогућавање слободног кретања лицима са самопроглашеног Косова само на основу личне карте.
Она је додала да као што руководство самопроглашеног Косова ради на начин да сав свет буде против Србије, тако раде и они који наводно бране „државу“ и седе у Сарајеву.
„Њима није битна БиХ, уопште је не воле. Битно им је само да сви буду против Српске. И када то научимо, онда ћемо знати шта. Наш пут је пут мира и демократских одлука. Можда некад оне нису такве какве смо желели, али их доносимо и градимо неки пут. Немојте да ширимо панику“, рекла је Цвијановићева.
Она је подсетила да је прегласана на седници Председништва БиХ, на којој је усвојен Предлог Закључка за хитно усвајање Споразума о слободи кретања са личним картама на Западном Балкану, Споразума о признавању стручних квалификација доктора медицине, доктора денталне медицине и архитеката у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини и Споразума о признавању квалификација високог образовања на Западном Балкану.
Цвијановићева је гласала против јер сматра да је тај предлог деструктиван по виталне интересе Републике Српске из неколико разлога.
Указала је да је Уставом БиХ и Пословника о раду Председништва БиХ прописано да је Председништво надлежно за вођење спољне политике земље, да се одлуке настоје донети консензусом и да члан Председништва може одређену одлуку да прогласи деструктивном по витални ентитетски интерес за територију са које је изабран.
Цвијановићева је подсетила да су Берлински процес, као регионална иницијатива којој је примарни циљ повезивање земаља Балкана и њихова припрема за чланство у ЕУ, као и све остале регионалне иницијативе, укључујући „Отворени Балкан“, конципиране на начин да подрже чвршћу интеграцију региона и обезбеде адекватан оквир за лакше кретање људи, робе, капитала и услуга и, тиме, олакшано остваривање привредних активности што би, на крају, значајно допринело побољшању политичких и безбедносних прилика на Балкану.
Она је навела да је, имајући у виду ове циљеве, тадашњи председавајући Савета министара парафирао предметне споразуме у име БиХ на самиту Берлинског процеса који је одржан 3. новембра прошле године у Берлину, да би потом они били упућени у предвиђену процедуру прихватања и ратификације у надлежним институцијама БиХ.
То се, додала је Цвијановићева, дешавало у околностима значајно другачијим у односу на узнемирујуће сцене којима свакодневно већ седмицама сведочимо на простору Косова и Метохије.
Она је казала да су два од три наведена споразума, и то споразум о признавању стручних квалификација доктора медицине, доктора стоматологије и архитеката у контексту ЦЕФТА и споразум о признавању квалификација високог образовања на Балкану - потврђени од Савета министара 19. априла и достављени Председништву БиХ у поступку ратификације, док по питању потврђивања споразума о слободи кретања са личним картама није било сагласности, а тиме ни у Савету министара.
Узимајући у обзир различите процесне претпоставке које се вежу за предметне споразуме, а водећи рачуна о регионалном значају два споразума који су прошли процедуру у оквиру Савета министара, Кабинет председавајуће и српског члана Председништва БиХ на седници Председништва од 21. јуна предлагао је да се три предметна споразума разматрају одвојено и да се о њима изјашњава појединачно, како би се омогућила проходност за оне споразуме о којима је постигнута сагласност и који су већ прошли одређену процедуру.
Међутим, нагласила је Цвијановићева, такав предлог је одбио предлагач – бошњачки члан Председништва Денис Бећировић који је свој предлог о три споразума доставио у виду јединствене тачке и закључка, тражећи да се о њему на тај начин и изјашњавају чланови Председништва.
Уз наведене разлоге процесног карактера, као један од кључних материјалних разлога неприхватања предложених закључака за хитно и интегрално усвајање сва три споразума Цвијановићева је навела и изразито негативне активности које у континуитету предузимају привремене институције у Приштини не само према српском становништву на северу српске покрајине, већ и према Србији и Републици Српској, а које у потпуности обезвређују, чак и поништавају, уверење у било какву спремност за чвршћим повезивањем и сарадњом по питањима на која се ови споразуми односе.
Она је указала на околности насилног заузимања органа управе у српским општинама на северу Косова и Метохије, бесправног насиља над српским становништвом на КиМ, политичких прогона и хапшења, изразито угрожене безбедносне ситуације за преостали српски живаљ на Косову и Метохији, вишегодишњег неиспуњавања раније преузетих обавеза, попут оних садржаних у Бриселском, односно Вашингтонском споразуму, бесправног блокирања трговинске размене са Србијом /у ранијим случајевима и са БиХ/ и кршења базичних правила ЦЕФТА 2006 као мреже мултилатералних регионалних споразума којима је дефинисан режим олакшане, либерализоване трговинске размене у региону.
Цвијановићева је истакла да као одговоран политичар из Републике Српске сматра да не постоје услови за омогућавање слободног кретања лицима са самопроглашеног Косова само на основу личне карте и да привремене институције у Приштини својим агресивним и бесправним деловањем значајно усложњавају политичку и безбедносну ситуацију у региону и не остављају утисак кредибилног партнера који би своје преузете обавезе из предметних споразума и извршавао.
Она је указала и на изразито негативне ставове и иступе руководства привремених косовских институција, са Аљбином Куртијем на челу, према Републици Српској који упорно и перманентно доводе Српску у негативан контекст, наводећи да је она лош пример институционализоване аутономности српског народа на Балкану који се не може користити као основа за решавање питање аутономности српског народа на подручју Косова и Метохије, као и маркирање Републике Српске као централног полигона наводног „руског утицаја“ на Балкану који, у складу са таквом квалификацијом, мора бити уклоњен.
Она је истакла да је Република Српска међународно признат ентитет у оквиру дејтонске БиХ и њено довођење у овакав политички контекст од челника косовских привремених институција свакако се не може прихватити као адекватна основа за реализацију било какве регионалне сарадње, па и оне предвиђене предметним споразумима, пренела је РТРС.
„Као неко ко је на функцију члана Председништва изабран са територије Републике Српске и ко је дужан штитити интересе и ставове Српске и њених грађана у свом деловању у оквиру Председништва БиХ, не могу остати имуна на неравноправност, дискриминацију и терор са којима се суочавају наши сународници на територији Косова и Метохије, на исти начин као што не могу остати имуна на малициозне иступе лидера косовских Албанаца по питању Републике Српске“, истакла је Цвијановићева.
Она је указала на то да свакодневни хазардерски потези политичког руководства косовских Албанаца, који су усмерени према Србима, доводе до ескалације, раста нетрпељивости и тензија.
„Стална хапшења, привођења, малтретирања, премлаћивања чак и недужне српске деце и угњетавања српског живља имају јасан циљ, а то је да се Срби на Косову и Метохији оставе без идентитета, административне заштите, имовине и прилике да своју будућност и живот граде на својим вековним огњиштима са очитом намером етничког чишћења тог простора“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним речима, упорне опструкције успостављању Заједнице српских општина договорене још пре 10 година, уз хапшења и малтретирања Срба, спречавање камиона са робом из Србије да дође до угроженог српског становништва, обезвређивање верских објеката и многи други притисци које примењују привремене институције у Приштини против српског становништва - поништавају основна права на живот и сигурно нису у функцији остваривања слободе кретања људи, робе, услуга и капитала у духу регионалне сарадње.
Истовремено, водећи рачуна о потенцијалном значају поменутих споразума за поједине категорије грађана у свим земљама региона, поготово ових споразума о признавању стручних квалификација и високошколских диплома, она је навела да је као српски члан Председништва БиХ спремна да уложи све институционалне и персоналне напоре како би се процес њиховог прихватања, односно ратификације у одвојеној форми реализовао у што краћем року.
„С друге стране, верујем да и народни посланици и грађани Републике Српске који су нас бирали на позиције које обављамо, очекују од нас да захтевамо потпуну стабилизацију политичких и безбедносних прилика на Косову и Метохији и престанак свакодневног терора који се врши над српским становништвом у јужној српској покрајини да бисмо приступили прихватању поготово оног споразума који се односи на кретање са личним картама“, рекла је Цвијановићева.
Из свега наведеног, нагласила је она, произилази да је закључак за хитно усвајање три споразума, који је усвојен без консензуса на 6. редовној седници Председништва БиХ 21. јуна, веома штетан по виталне интересе Републике Српске, па је позвала посланике да ову изјаву потврде двотрећинском већином, чиме оспорени закључак Председништва БиХ неће ступити на снагу.
Цвијановићева је, образлажући пред посланицима вето који је уложила на Предлог закључка за усвајање акционог плана за испуњавање 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије о захтеву БиХ за чланство у ЕУ, рекла да је одлука о систему координације кључни документ који се не може заобилазити у закључцима како Председништва БиХ, тако ни осталих институција у БиХ.