Најмање 667 особа ухапшено је широм Француске због учешћа у тродневним насилним немирима због убиства тинејџера алжирског порекла у предграђу Париза, а француски председник Емануел Макрон је због стања у земљи напустио самит ЕУ у Бриселу и отпутовао у Париз да би присуствовао седници владе посвећеној протестима.
Француска изгубила контролу над предграђима
Дешавања у Француској нису ништа ново јер овакве протесте, можда не тог интензитета, имали смо прилике да видимо више пута у последњих две деценије, каже за Спутњик Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Он подсећа на врло сличне протесте данашњим из 2005. године након којих је Никола Саркози дошао на власт и усвојио доста радикалне мере против насиља у предграђима француских градова.
После терористичких напада у Паризу 2015. усвојен је читав низ оштрих закона који су дали више овлашћења полицији да употреби ватрено оружје у случају непристанка грађана на сарадњу, а у последњих неколико година често смо били сведоци да је долазило до претеране употребе силе од стране полиције.
Прошле године је на тај начин 13 људи страдало, а случај убиства од пре неколико дана је трећи ове године у ком је настрадао неко ко се оглушио о позиве полиције да стане на путу.
„Чињеница је да постоје и озбиљније политичке импликације и на нивоу француске државе али и за француско друштво и политичку сцену, као и за ширу европску сцену поготово што се тиче питања миграција. Јасно је да је перцепција многих у Француској, без обзира на трагичност свега онога што се догодило и на прекомерну употребу силе, да се насиље којем смо сведоци повезује са губитком контроле француске државе над дешавањима у предграђима у којима живе углавном мигрантске породице“, каже Митић.
Француска и Белгија повезане „пупчаном врпцом“
Преливање протеста из Француске у Брисел Митић објашњава чињеницом да су Француска и Белгија у неку руку повезане неком врстом „пупчане врпце“ у смислу да постоје блиске мигрантске заједнице које живе и у Бриселу, и у Паризу.
Та повезаност између Брисела и Париза видела се и пре неколико година током терористичких напада што показује да и у једној и другој земљи постоји снажан отпор мигрантских заједница према ауторитету полиције.
Французи лако иду на протесте, али се протести тешко смирују
На Француској политичкој сцени постоји огромна подела око тога како реаговати на протесте. Меланшонова левица и претходних година била је оштра према злоупотреби полицијске силе, док десница тражи још оштрије мере против насиља у француским предграђима.
Наравно, до тог насиља долази и без оваквих повода али је овај повод заиста довео до експлозије насиља које је сада јако тешко контролисати.
„Видимо да одређене политичке снаге на десници, укључујући Републиканце Ерика Земура траже увођење ванредног стања, што би могло довести до одређеног смиривања ситуације, али с обзиром на искуства која смо имали претходних година с неким другим протестима, укључујући и протесте 'жутих прслука' и протесте претходних месеци који су се тицали снижавања границе за одлазак у пензију, Французи се врло лако одлучују за протесте, а врло се тешко ти протести смирују“, констатује Митић.
Нереди у Француској продубиће кризу у ЕУ
Саговорник Спутњика сматра да је контекст актуелних протеста још драматичнији, да се сасвим сигурно може очекивати још насиља и страшних сцена које ће долазити из предграђа француских градова и да се неће тако лако смирити.
Ово је још један ударац за француско друштво које је погођено не само политичким поделама и проблемом са миграцијама, већ и озбиљним економским проблемима проузрокованим француском политиком према рату у Украјини.
„Не треба заборавити на крају и међународни контекст, односно чињеницу да се све ово дешава у тренутку велике политичке борбе у Бриселу око политике везане за миграцију и прихват миграната, односно сукоба између, с једне стране Пољске и Мађарске, а са друге великог дела чланица ЕУ око прихвата миграната. Тај сукоб највероватније ће са овим дешавањима добити на још већем интензитету и проузроковати још већу кризу и на нивоу ЕУ“, закључио је Митић.