1 / 21
Диванхана на спрату је смештена изнад доње диванхане, са миндерлуцима у плавој боји
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 21
Соба кнегиње Љубице се налази до диванхане у приземљу, што не треба да представља изненажење јер је кнегиња била писмена и често је кнезу помагала у склапању послова
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 21
Намештај у турској соби потиче из породице Павла Денића, важне политичке личности у другој половини 19. века
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 21
По налогу кнеза Михајла, године 1836.уз собу кнегиње љубице дозидан је велики амам
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 21
Централно место у соби кнегиње Љубице заузима њен портрет са сином Миланом који је као младић, убрзо након што је ступио на престо, умро 1839 године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 21
Породични предмети, изложени у соби кнегиње Љубице, међу којима се издваја доламица (кошуља) кнеза Михајла у којој је крштен, а коју је сама кнегиња сашила
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 21
Алтдојч салон из друге половине 19. века обилује декоративним елементима који подсећају на готичке и средњовековне стилове
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 21
Кнегиња Љубица је била строга жена, како се данас каже, "старог кова". Облачила се једноставно, а у време Првог и Другог српског устанка за појасом је по предању увек имала два пиштоља(детаљ портрета књегиње изложеног у Конаку)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 21
Намештај у овом салону припадао је краљици Наталији и био је део ентеријера Старог Двора (данас Скупштине града Београда)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 21
Портрети Краљице Наталије и краља Милана Обреновића
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 21
Јелисавета Савка Обреновић (1814–1848) била је треће дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 21
Икона, о којој нема никаквих података, а коју је највероватније радио руски иконописац
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 21
Фигура анђела на каљевој пећи у салону бидермајер
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 21
Диванхана у приземљу је служила за примање посета и склапање послова
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 21
Сервис за чај Мине Караџић, ћерке Вука Стефановића Караџића, која је била удата за Алекса Вукомановића, братанца кнегиње Љубице
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 21
Шкриња (сандук, ковчег) је један од најстаријих облика намештаја који се углавном користио за складиштење одеће, али и драгоцености
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 21
Фонограф, претеча грамофона, бележио је звук на металном ваљку.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 21
Радна соба у стилу неорококоа, налази се на спрату Конака, а у њој доминитну улогу има сто са фиокицама, које су
имале могућност закључавања , чиме су власнику омогућавале приватност
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 21
Листа песама, на унутрашњој страни поклопца фонографа говори нам да се посетиоци Конака уживали у звуцима
српских народних песама , али и валцера
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 21
Порцеланске вазе и крцкалица за орахе из 19. века
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 21
На крову Конака је осмострано кубе, које је служило као осматрачница, а на ком су се назалили војници гардисти, чија је дужност била да обезбеде сигурност кнегиње и њених синова.
© Sputnik / Лола Ђорђевић