То није познат поглед на Сатурн ни на који начин. У атмосфери се не виде пруге које су карактеристичне за Сатурн на већим висинама, а то је зато што је ова таласна дужина коју смо одабрали таласна дужина где гас метан у Сатурновој атмосфери апсорбује готово сву сунчеву светлост која пада на њу, тако да изгледа стварно, јако мрачно, каже Ли Флечер с британског Универзитета у Лејчестеру.
Слика је снимљена помоћу проматрања блиских инфрацрвених зрака, а Флечер се нада да ће Вебови инфрацрвени детектори открити мале и слабе структуре у Сатурновој атмосфери, прстенове и месеце које су пропустиле претходне мисије, попут свемирске летелице „Казини“, пише портал „Њу сајентист“.
То је као јесења равнодневица који бисмо имали овде на Земљи, па је крајње време да одемо и још једном погледамо Сатурнов систем, каже Флечер, мислећи на тренутни нагиб Сатурновог прстена и поравнање полова, где оба пола примају једнаке количине сунчеве светлости, као део 30-годишње орбите планета око Сунца.
Необичан изглед Сатурна на слици приписује се аеросолима осетљивим на инфрацрвено зрачење у његовој стратосфери. Ти аеросоли стварају мрљасти узорак уместо уобичајене врпчасте структуре планета. Светли бели прстенови, с друге стране, резултат су врло рефлектујућих ледених зрнаца која рефлектирају сунчеву светлост.
Снимљена слика Сатурна служи и као референтна точка за будућа проматрања.
Такође ће нам помоћи у проучавању дуге експозиције Сатурна и његове околине, слично врло кратком филму, тако да се могу идентифицирати мањи покретни објекти и структуре, попут његових мањих месеца, објашњава Флечер.