Од како је у уторак, 27. јуна усмрћен Нахел М. који је одбио да поступи по наређењу полиције, ситуација у Француској се не смирује, а улице великог броја њених градова у којима је дошло до протеста демонстраната и њиховог сукобљавања са полицијом личе на ратно поприште.
Француска је на ивици ванредног стања, на улицама је око 45.000 полицајаца, а приведено је око 2500 учесника учесника протеста. Запаљено је неколико хиљада аутомобиула, пљачкају се разлупане продавнице, запаљено је више десетина зграда општина, школа.
Преливање насилних протеста
Данас су снимљени и демонстранти наоружани ватреним оружјем, а најмање четири полицајца повређена су у нападима из ватреног оружја у североисточном предграђу Лиона, јавили су локални медији позивајући се на полицијске изворе.
Протести у Француској
© Sputnik / STR
У Марсеју је нападнут аутобус са кинеским туристима, а протести на које је позивано на друштвеним мрежама су се проширили на Швајцарску. У Лозани је у њима учествовало око 100 пре свега младих људи који су инспирисани нередима у суседној Француској, проваљивали у продавнице и каменицама, али и Молотовљевим коктелом напали полицију која је стигла на лице места. Пре два дана протестовало се и у Бриселу, где је дошло до сукобљавања полиције и демонстраната.
Могу ли се протести проширити и угрозити безбедност и у другим европским државама и треба ли очекивати и реакцију Европске уније. На поједине оцене да лидери ЕУ треба да разговарају о стабилности власти у Француској и безбедности нуклеарног арсенала, саговорници Спутњика, Александар Гајић из Института за европске студије и Душан Гујаничић из Института за политичке студије сматрају да ЕУ може само декларатиовно да реагује и да нема механизме да би могла конкретно да утиче на садашњу ситуацију.
По оцени Гајића, ситуација у Француској иде у правцу даље ескалације, о чему говори број запаљених зграда и уништених аутомобила у Паризу, Марсеју, Нанту и другим градовима и да је питање могу ли органи реда да се изборе са овом ситуацијом.
Он, међутим, сматра да би употреба француске војске која је озбиљна у европским и светским оквирима, била мач са две оштрице.
ЕУ само декларативно
„Вероватно ће Француска одбити ситуацију да ЕУ расправља о заштити француског нуклеарног арсенала. Мислим да ЕУ нема ни капацитете, нити довољну моћ да се она покаже ефикаснијом од једне националне државе која је практично осовина ЕУ, као што је Француска. Међутим, то што се тиче механизама у Бриселу може да буде вид притиска на француску оружану силу од стране пре свега НАТО-а, односно САД да војне потенцијале Француске ставе под своју контролу, под изговором да се Француска не може сама стабилизовати“, истиче Гајић.
Он сматра да у ЕУ вероватно постоје људи који у том правцу размишљају, али и додаје да ЕУ у својој практичној политици нема своју оружану силу с којом би на територији своје чланице могла да интервенише уместо ње.
Питање је може ли полиција да се избори са демонстарнтима јер је то и питање политичке осетљивости до које границе применити силу
© AP Photo / Christophe Ena
„Друго, нема ни механизме, и не зна се ко би био надлежан у таквој ситуацији. Они пре могу да донесу неку препоруку, или неку политичку одлуку која би више била декларативног карактера, него што могу неку практичну политику да примене у било ком реалполитичком домену, а поготово у оваквој ситуацији“, оцена је Гајића.
За сада, по његовом мишљењу, не изгледа да ситуација иде у правцу смиривања, него напротив у правцу ескалације и незахвално је процењивати колико ће она да траје и када може да дође до смиривања.
Гујаничић, пак, мисли да ово стање неће потрајати.
Не могу да угрозе државу
„Мислим да ће ови протести трајати још неколико дана, али они не могу да угрозе саму државу. Француска има искуства са овим, али свакако шаљу негативну слику. Кад стану, а мислим да ће у догледно време стати ти немири, остаје дубок проблем који има корене који сежу више година и деценија уназад, и питање је како га третирати и решити“, каже Гујаничић.
Он напомиње да је прошле ноћи приведено нешто мање изгредника у Паризу и околони него претходне, али да је то још доста висок ниво насиља.
„Увек постоји тај проблем политичке осетљивости и одлуке политичког врха до које мере да се употреби сила а да се избегну цивилне жртве с једне стране, а с друге стране, јасно је за онога ко зна ситуацију у Француској да је ово несрећно убиство тинејџера само повод, да није то било би нешто друго“, уверен је сарадник Института за политичке студије.
Упркос томе што је већ дошло до преливања протеста у Швајцарску и да се, како сматра, то може опет очекивати и у Белгијии, где живе припадници етничких група који су доминантни у протетсу у Француској, он је уверен да ће Француска остати епицентар.
ЕУ се неће мешати
Гујаничић је такође изричит у оцени да су протести безбедносно питање Француске које не може да се одрази на ЕУ и која ту не може да помогне Француској и не види како би она могла ту да утиче.
Европсак унија би могла само да се огласи декларативним саопштењем о деескалацији ситуације у Француској
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ „Европска уније, евентуално, може да изда неко саопштење, али је то ипак унутрашње питање Француске и не верујем да ће се ЕУ нешто превише у то мешати“, уверен је наш саговорник.
Он објашњава и зашто мисли да ће то у наредним данима бити заустављено.
„Већ је доста изгредника приведено и то ће по закону инерције морати да се смири. У сваком случају, то смиривање ће бити краткорочно, али остаје проблем средњорочног и превсаходно дугорочног решавања, јер ће не само полицијски апарат који је на измаку снага и трпи највећи удар, него и правосудна политика морати да се реформише, можда и сам кривични законик“, наводи Гујаничић.
Милијарде евра нису решиле проблем
Гујаничић напомиње да је француска држава претходних година уложила милијарде евра у та осетљива насеља у предграђу великих градова, у њихову реконструкцију, изградњу социјалних станова, али најниовја дешавања показују да то није дало очекиване резултате. То није значило и укључивање ових етничких група у француско друштво. За дугорочно решење потребан је, сматра Гујаничић, читав низ мера на више поља, на социјалном, просветном, правосудном плану.
Он истиче да је 30 одсто приведених учесника протеста малолетно, а да највећи број њих чине млади до 25 година старости. Проблем је што потичу из породица заокупљених свакодневном борбом за опстанак, за економско преживљавање и питање је колико су оне могле и умеле да се баве децом, закључује наш саговорник.