Званично ЕУ и даље истиче да је привржена проширењу, а земље Западног Балкана истичу да им је то стратешки циљ. Десет година након последњег проширења, ниједна од земаља кандидата није ни близу чланства и Хрватска би могла још десет или више година остати најмлађом чланицом, наводи ХРТ.
Иако је сукоб у Украјини донео неке промене у политици проширења и поновно су игри и геополитички аспекти, тешко је очекивати повећање броја чланица по правилима према којима данас функционише Унија, а њихова промена није на помолу, пише ХРТ.
Земљама Западног Балкана ЕУ је још 2003. на самиту у Солуну обећала да ће постати чланице кад испуне захтеве. Двадесет година након тога, у ЕУ-у једино је Хрватска.
Службено ЕУ и даље истиче да је привржена проширењу, а земље Западног Балкана истичу да им је то стратешки циљ. Али, како то изгледа у пракси можда најбоље осликава реченица која се често чује: Унија се претвара као да јој заиста стало до проширења, а земље западног Балкана претварају се да спроводе потребне реформе.
Све земље Западног Балкана имају кандидатски статус, а најдаље је одмакла Црна Гора, која је преговоре отворила још 2012. и отворила сва преговарачка поглавља, али је затворила само три, ниједно у последње две године.
Србија је почела преговоре 2014. а до сада је отворила само 18 поглавља и два затворила. Преговори су практично замрзнути, иако о томе нема формалне одлуке, тврди ХРТ.
Северна Македонија и Албанија отвориле су након дугог чекања преговоре тек 2020., али до данас немају ниједно отворено поглавље.
Босна и Херцеговина је добила статус кандидата прошле године и тек треба да испуни постављене захтеве за почетак преговора.