Новак је на терену деловао солидно на премијери, а није га омела ни 90-минутна пауза због кише која је прекинула меч на почетку другог сета.
– Једна од традиција је да шампион отвара турнир на Централном терену. Никада није било речи да уз рекете донесете и пешкир и бришете траву?
„Можда најчуднији меч који сам одиграо. Фрустрирајуће је било и за публику и за нас играче. Услови нису били сјајни и даље јер је било клизаво. Када се кров отворио то је била друга прича. Ово је храм тениса, непшто посебно. Сваки пут волим када изађем на терен наоружан рекетима, а не пешкирима, али било је забавно“, каже Ђоковић.
– Када освојиш титиулу једеш траву, десет година ниси изгубио овде?
„Какав други дом за имати, не може боље у смислу традиције и историје. Рекао сам то током каријере, увек је био сан освојити Вимблдон. Дечји сан се остварио 2011. и сваки пут када дођем овде осећам повезаност са младим момком из Србије који је то сањао. Ништа не узимам задраво за готово, сваки меч играм са истим жаром.“
– Убедљива партија и победа над Каћином, иако не играш турнире пре Вимблдона. Увек си на нивоу када дођеш овде? Како?
„Педро је заслужио аплауз за данас, посебно за трећи сет када је сервирао врло дборо, погађао поље прецизно и није било лако стићи до брејка. Били смо равноправни, али боље сам почео тај-брејк и то ми је омогућило да узмем меч. За мене је увек први меч незгодан, јер нисам играо ниједан турнир на трави пр тога и све је другачије и тактика и стил игре. Потребно је више времена да се адаптирате. Идемо корак по корак, надам се да ћу у сваком мечу подизати ниво игре“, закључио је Ђоковић.