Србија је једина земља у региону која је самодовољна храном. Такође, игра улогу кључног добављача. Другим речима, у теоријској ситуацији економске аутаркије, прехрамбена безбедност региона зависила би од Србије.
Владе Западног Балкана се значајно разликују у погледу инструмената који се користе за сузбијање потенцијалне несташице хране и раста цена. Самодовољна Србија је применила најсвеобухватније мере, док су владе са најнижим коефицијентом самодовољности, Црна Гора, на пример примениле само мање мере.
Иако мала газдинства доминирају пољопривредним пејзажом Западног Балкана, мере пољопривредне политике спроведене као одговор на кризу ЦОВИД-19 заобишли су рурална подручја. Исто важи и за садашњу кризу. У целини, интереси малих фармера се често занемарују.
Суочен са вишеструким кризама, Западни Балкан би требало применити одговарајуће мере за побољшање снабдевања храном и обезбеђивање сигурности исхране становништва, за смањење ризика и јачање прехрамбених система. Препознајући допринос малих газдинстава за обезбеђивање довољних количина хране владе би требало, пре свега, да предузму мере које ће зауставити пустошење села. Иначе, тенденција гашења сточарских фарми у регион наставиће се, а произвођачи свих категорија ће одустати или смањити стварање вишкова за тржиште.
Да би се земље региона изоловале од међународних поремећаја у снабдевању храном, који ће се, највероватније, повећати због сукоба, раста цена хране и недостатака производње довољних количина у другим земљама, владе Западног Балкана би требало да дају приоритет самодовољности, као кључном средству заштите националне безбедности.
Захваљујући довољним природним ресурсима и људском капиталу све земље региона би могле повећати своје ослањање на домаћу производњу хране применом одговарајућих мера за побољшање пољопривредне производње. Највише од свега морају земље Западног Балкана ступити у озбиљну борбу против корупције и криминала у прехрамбени сектор. У том смислу, увођење институције Омбудсмана за односе у ланцу снабдевања храном (као у Словенији) би била од велике користи. омбудсман би се залагао за фер односе између произвођача, прерађивача и трговаца, каже др Татјана Бранков, професорка на Економском факултету Универзитета у Новом Саду за “Енергију Спутњика”.
У разговору са Јелицом Путниковић др Бранков говори о томе где су земље Западног Балкана у односу на свет, али и ЕУ, која подстиче своје произвођаче хране, како се сачувати од ГМО и како заштитити аутохтоне пољопривредне производе у аграру и сточарству… да би Западни Балкан обезбедио прехрамбену безбедност и преживео без увоза хране.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.