Тајна је у матичним ћелијама
„Студије попут ове, које истражују биологију необичних организама, откривају колико су биолошки процеси универзални и колико тек треба да разумемо њихове функције, односе и еволуцију. Таква открића имају велики потенцијал за пружање нових увида у људску биологију“, рекао је у саопштењу Чарлс Ротими, један од аутора научног рада.
Научници знају да је овај бескичмењак посебан због матичних ћелија које користи за регенерацију ткива. Оне су се способне да се трансформишу у било коју врсту телесних ћелија, а то их чини способним за узгој нових делова тела. Људи те ћелије могу да користе само током прве фазе развоја, док ова животиња то може током целог живота.
Истраживачи су открили да Hydractinia symbiolongicarpus смешта своје матичне ћелије у доњу половину тела, али када су јој одрезали уста, из њих је израсло потпуно ново тело, што указује да је животиња могла да генерише нове матичне ћелије. Како би истражили како се те матичне ћелије покрећу, аутори су у раду описали да су скенирали геном овог створења у потрази за генима повезанима са старењем.
Открили су да је од три гена повезана са старењем један био „укључен“ у ћелијама близу места реза у устима. Када је овај ген избрисан из генома, животиња није могла да се регенерише, што указује да јој је потребно старење да би регенерисала нове матичне ћелије.
Не треба ни рећи да је ситуација код ове животиње посве другачија него код људске врсте.
Шта ово откриће значи за људску врсту
„Већина студија о старењу повезана је с хроничном упалом, раком и болестима повезанима са старењем. Обично код људи старе ћелије остају старе, а ћелије изазивају хроничну упалу и подстичу старење у суседним ћелијама. Од животиња попут Hydractinia symbiolongicarpus можемо научити како старење може бити корисно и проширити наше разумевање старења и оздрављења“, рекао је Енди Баxеванис, један од аутора студије.
„Способност регенерације заправо је врло честа код животиња и широко распрострањена међу отприлике 35 типова (група) животиња на Земљи. Многе од тих група су морски бескичмењаци који могу имати невероватне регенеративне способности. Неки од познатијих примера укључују морске анемоне и пљоснате црве, али постоје и многи други (морске звезде, мекушци итд.)“, рекла је раније за „Њузвик“ Хедер Мерлоу, доцент биологије и анатомије организама на Универзитету у Чикагу.
Неке животиње су чак потпуно имуне на старење, попут хидре и „бесмртне медузе“ Turritopsis dohrnii.
Аутори се надају да би ово откриће у Hydractinia symbiolongicarpus могло да помогне да у разумевању старења у људским телима и како се борити против последица старења.
„Још не разумемо како старе ћелије покрећу регенерацију или колико је тај процес раширен у животињском царству. Срећом, проучавањем неких од наших најудаљенијих животињских рођака, можемо почети да откривамо неке од тајни регенерацијеи старења - тајне које би на крају могле унапредити подручје регенеративне медицине и проучавање болести повезаних са старењем“, рекао је Енди Баxеванис.