Путинову идеју не треба повезивати са стварањем новог војног блока, јер ШОС није војни блок и није га исправно сматрати „анти-НАТО“ савезом, објашњавају експерти.
Та организација се увек придржавала принципа који подразумева непридруживање блоковима и неулажења у сукобе, и није усмерена против трећих земаља. Напори ШОС-а усмерени су на осигуравање мира, безбедности, стабилности, развоја и просперитета региона, а пре свега главни циљ ШОС-а је међусобна сарадња земаља-чланица.
„Регионална антитерористичка структура, која се данас налази у граду Ташкенту, углавном се бави координацијом борбе против тероризма. Проблеми тероризма, трговине наркотицима и илегалне трговине оружјем су међусобно тесно повезани. Стога је рационалан предлог који је изнела руска страна и то се може тумачити као обједињавање свих напора. Другим речима, овде се ради о обједињавању чланица ШОС-а у борби против тероризма, екстремизма, против трговине наркотицима и илегалне трговине оружјем у један центар, који би се, вероватно, могао назвати и као ‘центар борбе против разних врста актуелних претњи или изазова’“, каже Владимир Захаров, руски дипломата и бивши заменик генералног секретара ШОС-а.
Кинески експерт Џоу Жун оцењује да је идеја руског председника о стварању међународног антитерористичког центра посебно актуелна у контексту украјинског сукоба и да би таква реформа ШОС-а могла би да заустави препродају наоружања из украјинских испорука.
Жун констатује да је руски предлог од великог значаја, с обзиром да се огроман број плаћеника појавио на страни Украјине у зони сукоба, а много оружја прешло у руке разних оружаних структура, што „ствара нове претње не само за регион, већ и за цео свет“.
Такође, ескалација војно-политичке ситуације и нестабилност у Авганистану могу довести до погоршања ситуације и нових претњи регионалној безбедности.
У провинцијама које се граниче са Таџикистаном концентрисани су милитанти Исламске државе - огранак Вилајет Хорасан и низ других међународних терористичких организација (забрањених у Русији), што ствара претњу по безбедност граница.
На простору ШОС-а постоје ризици од продора „спавача“ - терориста, спремних да изврше терористичке нападе по команди својих шефова.
Борба против тероризма, екстремизма и радикализма, сузбијање трговине дрогом и других видова шверца, као и борба против бандитских формација треба да остану приоритет ШОС-а, рекао је председник Русије Владимир Путин
© Sputnik / Александр Казаков
/ Сарадња специјалних служби
Главна тема самита ШОС-а била је безбедност земаља-чланица организације, што је веома актуелно у контексту продубљивања кризе у међународним односима.
Трансформисање противтерористичког центра у универзалну безбедносну структуру подразумева да ће он, између осталог, решавати и глобалније задатке и јачати савезничку сарадњу земаља-чланица ШОС-а. Центар може да координише и полицијске операције и војну сарадњу, кажу експерти.
Стручњаци напомињу да ће бити створен јединствен центар који ће координирати активности разних специјалних служби, у смислу размене података и одбијања претњи.
„У том центру је предвиђен рад свих специјалних служби које се баве борбом против трговине наркотицима, борбом против тероризма, борбом против илегалне трговине оружјем итд... Ирационално је расипати напоре, расипати средства, снаге за борбу против сваког од тих зла понаособ. Дакле, ова структура је практично већ створена“, каже Захаров.
Још један важан правац организације, а о томе је на самиту говорио кинески председник Си Ђинпинг, требало би да буде супротстављање „обојеним револуцијама“ и сваком облику спољног мешања, као и координација одговора на санкције и трговинске ратове.
„То је политички задатак, који не укључује учешће антитерористичког центра. Ако је то политички задатак, онда државе - чланице ШОС-а треба да удруже своје напоре у борби против обојених револуција, уколико све земље на то пристану. Ако се постигтне консензус по том питању то ће бити у надлежности секретаријата Шангајске организације за сарадњу који се бави политичким питањима. Овај секретаријат се налази у Пекингу“, објашњава Захаров.
ШОС неће прерасти у војни блок
На питање да ли ће ШОС, пре или касније, направити заокрет у правцу некаквог војног блока и створити механизме за одговор на војне претње земљама-чланицама, Захаров каже:
„То је искључено, зато што ШОС нема релевантне војне структуре, нема заједничке оружане снаге, нити сарадње на сталној основи по том питању. ШОС нема планове за војне вежбе. Истина, оне се одржавају, али њихов главни садржај је борба против тероризма. Дакле, ШОС спроводи две врсте вежби – с једне стране, то су вежбе специјалних снага, а са друге стране то су вежбе оружаних снага. Међутим, сценарио тих вежби је увек исти, а то је борба против тероризма и не излази се иза оквира тог сценарија“, истиче Захаров.
Подсетимо, говорећи на на онлајн самиту руски председник Владимир Путин је рекао да је један од кључних задатака ШОС-а одржавање безбедности у државама-чланицама организације. Према његовим речима, борба против тероризма, екстремизма и радикализма, сузбијање трговине дрогом и других видова шверца, као и борба против бандитских формација треба да остану приоритет ШОС-а. Он је подсетио на руски предлог да се регионална антитерористичка структура ШОС трансформише у универзални центар који би био одговоран за реаговање на читав спектар безбедносних претњи.
Ова организација је основана 2001. у Шангају. Најпре је укључивала пет земаља Шангајске петорке – Русију, Казахстан, Киргизију, Кину, Таџикистан – и Узбекистан, а 2017. придружили су им се Индија и Пакистан.
Експерти су сагласни и да ће Иран као нови члан ШОС-а додатно ојачати организацију. Белорусија такође намерава да постане следећа чланица организације. Поред тога, за сарадњу са удружењем заинтересовани су Египат, Катар, Саудијска Арабија, Бахреин, Малдиви и низ других земаља.