Једнопартијска законодавна власт на снази је у свим, осим у две савезне америчке државе. У 28 држава, владајућа партија има надмоћну већину бар у једном дому законодавног тела, што значи да може да „прегази“ евентуални вето гувернера. А то углавном није ни потребно, будући да је у само 10 држава гувернер из друге партије у односу на већину у законодавним телима, наводи америчка агенција.
Државе се опредељују за левицу или десницу
Подела је довела до тога да се државе опредељују за политичку левицу или десницу, демократе чији је заштитни знак плава и републиканце чији је заштитни знак црвена боја. Државе тако доносе дијаметрално супротстављене законе о неким од најактуелнијих питања. Тако је, на пример, у Ајдаху абортус забрањен од тренутка када се могу регистровати срчани откуцаји код фетуса (пета или шеста недеља трудноће), а кривично дело је помоћи малолетној особи да оде у другу државу како би абортирала. Са друге стране, у Колораду, закони спречавају било какве забране када је абортус у питању.
У Ајдаху је забрањено малолетницима да користе нехируршку терапију за промену пола (хормонску, психолошку...), док Колорадо дозвољава младима и из других савезних држава да дођу због такве терапије.
Мапа црвени-републиканских и плавих-демократских савезних држава САД на основу избора за Сенат одржаних 2022. године
Федерализам, који омогућава свакој савезној држави да усмерава свој курс унутар граница које одређују Устав САД и Когрес, у сржи је америчког система. Он дозвољава државама да буду „лабораторије демократије“, како је то говорио некадашњи судија Врховног суда Луис Брандис.
Међутим, сада су многи забринути да ли то води до поделе међу Американцима, наводи АП.
„Да ли то функционише у времену када смо тако политички подељени, или постаје потпаљивач за људе који желе већу сегрегацију“, питао је Роб Витвер, некадашњи републикански конгресмен у Колораду.
Колорадо и Ајдахо представљају два пола политичке хомогенизације држава. Живот у две државе, које се налазе у Стеновитим планинама, може бити сличан – разговори се врте око локалних скијалишта, стаза за планински бициклизам и како досељеници у ове економски развијене државе праве све већу гужву. Међутим, политички, ради се о два одвојена света, наводи АП.
Колорадо скреће улево још од деведесетих година, а током Трампове ере, тај заокрет је био оштар. Демократе контролишу власт у потпуности и имају највећу већину у историји државе.
Са друге стране, Ајдахо се такође брзо економски развија, али не губи репутацију „конзервативног раја“. Чак је оштрије скренуо у десно током убрзаног развоја, постајући уточиште за оне Американце који се не осећају добродошлим у плавим, демократским државама.
Енклаве истомишљеника
Растуће политичко груписање Американаца у енклаве истомишљеника, има много узрока. Професор Харварда Рајан Инос процењује да, бар до пандемије, само 15 одсто хомогенизације има узрок у пресељењима становништва. Други разлози укључују то што се политичке партије поларизују по питањима која се јасно деле по демографским линијама, као што су право на држање оружја или абортус, али и то што се гласачи навикавају на партијску пристрасност својих суседа.
Протест присталица Доналда Трампа
© AP Photo / John Locher
„Много тога је вођено и другим сврставањима која се дешавају“, каже Инос.
Када се Американци пресељавају, политика није уобичајено експлицитан разлог. Али, избор начина живота води их да приликом пресељења бирају заједнице у којима доминира партија коју преферирају, пише АП.
„Демократе желе да живе у местима са артистичком културом и крафт пиварама, док се републиканци селе у места где могу да имају велика дворишта“, пластично објашњава Рајан Стриклер, професор политичких наука на Државном универзитету Колорадо-Пуебло.
Али нешто се можда променило због тога што САД постају све више подељене. Појавиле су се чак и фирме које помажу онима који се не слажу са влашћу да побегну из плавих или црвених држава.
Промена током пандемије
Промена се догодила и током пандемије вируса корона, која је створила класу мобилних радника који више нису везани за места где су им компаније базиране. Они који су сада мобилни су претежно радници „белих крагни“ и пензионери – два политички најангажованија дела националне популације.
Мајк Мекартер, који је водио кампању да се конзервативни источни део Орегона припоји Ајдаху, каже да многи људи нису обраћали пажњу на власт у савезним државама до пандемије.
„Онда се десило то да су многи размишљали „могу да нам затворе цркву, школу... Ако власт савезних држава има такву моћ, онда је боље да она заступа ваше вредности, а не нечије друге које су вам наметнуте“, каже он.
Тако су многе породице, које су могле да раде на даљину, одлучиле да оду у државе које су им политички ближе.
„Са садашњом високом температуром политике, ако људи одлуче да се преселе негде, иду тамо где живе људи који имају размишљања слична њима“, каже Арон Фризен, који се са породицом преселио у Ајдахо током пандемије.
То потврђују и статистике, па се у Ајдаху, где се 45 одсто грађана изјашњава као „конзервативно“, док је остатак једнако подељен између „умерених“ и „либералних“, број досељеника који су дошли у ту државу због политичких ставова прошле године попео на 9 одсто, док се пет одсто староседелаца тако изјашњава.
Растућа политичка хомогенизација
Слично је и у Колораду, где је, како каже Брет Вајнстајн, агент за некретнине, политички став постао важан за људе који купују некретнине. Како каже, многи који му се обраћају наводе да желе да „побегну из црвених држава“, што је пре три године било незамисливо.
Растућа политичка хомогенизација по државама отежава обема партијама да буду посвећене деловању у њима, каже Тед Каусер, професор политичких наука на Универзитету Калифорнија, Сан Дијего.
„То даје партијама могућност да оду даље у појединим државама ако раде тачно оно што њихови бирачи желе. Систем ради као издувни вентил, омогућавајући већини у савезним државама да се осећају моћним без обзира на то шта се дешава у Вашингтону. Али, зато мањинска партија остаје ускраћена за могућности“, каже он.