Због тога је генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао да су "климатске промене ван контроле".
"Ако ћемо истрајати у одлагању кључних мера које су потребне, мислим да улазимо у катастрофалну ситуацију, као што показују последња два температурна рекорда", рекао је Гутереш, говорећи о светским температурним рекордима обореним у понедељак и уторак.
Просечна глобална температура ваздуха, наиме, у уторак је износила 17.18 степени Целзијуса, према подацима америчких Националних центара за предвиђање околине (НЦЕП), надмашивши рекордних 17.01 степен, постигнут у понедељак.
За седмодневно раздобље које се завршило у среду, дневна просечна температура била је за 0.04 степена виша него било које седмице у 44 године мерења, објавила је платформа "Клајмат Риаланајзер", Универзитета Мејн.
Ти подаци су показали да је просечна температура Земље у среду остала на рекордној висини од 17.18°Ц, преноси Б92 писање хрватских медија,
Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА), чије се бројке сматрају златним стандардом у климатским подацима, рекла је да не може потврдити те незваничне податке.
"Свесни смо да се налазимо у топлом раздобљу због климатских промена, а у комбинацији с Ел Нињом и врућим летним условима видимо рекордно топле површинске температуре које се бележе на многим локацијама широм света", рекли су из НОАА-е.
Научници међутим кажу да би повећање топлоте проузроковано антропогеним глобалним загревањем у комбинацији с повратком Ел Ниња могло довести до више нових температурних рекорда.
УН је потврдио повратак Ел Ниња у уторак, а последњи велики Ел Нињо био је 2016., која је и даље најтоплија година забележена од када постоје мерења.
"Велике су шансе да ће месец јул бити најтоплији икад. Икад, што значи у задњих 120.000 година", рекао је др Карстен Хаустајн, научни сарадник на Универзитету у Лајпцигу.
Забележена је и изузетно блага зима на Антарктику. Делови континента и оближњи океан били су за 10-20 степени топлији од просека, пише Гардијан.
"Температуре су неуобичајене изнад океана, а посебно око Антарктика ове седмице јер су фронтови ветра јаки и гурају топао ваздух дубље према југу", рекао је Рагу Муртугуде, професор на Универзитету Мериленд.
Чари Вијајарагаван, поларни истраживач који је редовно посећивао Арктик и Антарктик у последњих 10 година, рекао је да је глобално загревање очигледно на оба пола и да то подстиче топљење леда које подиже ниво мора.
"Загревање климе могло би довести до повећаног ризика од ширења болести попут птичјег грипа на Антарктику, што ће имати разорне последице за пингвине и другу фауну у региону", рекао је он.