Најбољи српски тенисер је претходно истакао да би волео да он и Наталија заједно једу траву када освоје Вимблдон.
„Можемо да пасемо! Знаш како! Можемо да пасемо без проблема обоје. То ми је јако лепо што чујем. Наравно, Новак да прича о мени је феноменално, зар не?! Овде смо се стално некако мимоилазили, јер свако гледа да буде што мање у комплексу, јер то троши пуно енергије. Стварно се надам да ће он својим путем, а ја својим, па докле год… Иако се изгуби сутра, нема везе, појешће се парче траве!“
Како је навела, није била свесна пажње која се ствара око ње.
„Искрено, нисам знала за то. И сада док разговарам са вама емоције ми иду горе-доле, јежим се, то су све лепе емоције, али исто тако се трудим да се све то лепо исканалише да бих сутра могла да играм меч. Све девојке су рекле ‘јао, вечерас ће да се слави’. Ја им кажем: ‘Славиће се на крају турнира’. У сваком случају ће бити тако, али сада смо још увек на турниру, треба да се ради. Лепо ми је. Све време сам била испод радара, што ми је океј, јер свако има свој неки пут. Ја радим ово зато што волим, имамо ту неку визију коју пратимо. Наравно, када се нешто лепо постигне, са тиме дође и пажња. Пуно људи који никада нису писали, сада пишу. Људи који су увек били ту, пишу. Свима сам захвалан, и онима који никад нису писали, а сада пишу – лепо је што пишу, наравно. Не кажем: ‘Где сте били кад сам била нико?’. Нема везе, хвала им што су сада ту, поштовање и за то! Прија, дефинитивно. Када мало спласну емоције и током наредних неких турнира, ако не прођу како треба, људи ће вероватно опет причати: ‘А, дигла се, гледај је сада…’. Али морају да схвате да је ово наш посао. Имамо и ми право да имамо лош дан у канцеларији. Тај дан може да потраје два, три месеца, али ако се ми дигнемо после та два, три месеца и направимо неку врсту доминације, то је оно што је битно, јер си се издигао изнад тога и кренуо си даље, ниси дао отказ.“
Наталија је открила и шта је радила уочи меча.
„Ово смо спремали да кажем, а муж ми каже: ‘Нећеш ваљда то да кажеш…’. Ја волим да будем домаћица – ја сам пеглала на дан меча! Мајке ми! Дошла сам ујутру и рекла: ‘Душо, која ти мајица треба?’. Он каже: ‘Јеси ти нормална?’, а ја њему ‘Веруј ми, прија ми, само ми реци’. Каже да не носи мајицу за пеглање, а ја њему: ‘Ма, испеглаћу ти ја ако ти треба за пресвлаку’. Стварно волим те неке обичне ствари и стварно ме је то опустило. Нормално, ујутру волимо и да пустимо музику и мало да позитивније заплешемо. Пуштали смо Берија Вајта. Да, ујутру! Онда смо и Френка Синатру,, тако да смо врло романтичне душе.“
Наталија је пројектована да уђе у међу 150 тенисерки света.
„Стварно? Идемо, ево најежих се! Одлично се осећам, феноменално. Пре осам година, односно мало после тога, питали смо се да ли да играм или не играм више. Имали смо четворогодишњи план да играм квалификације за УС опен. Ја сам мислила да нема шансе. То је било 2016, а 2019. смо потписали тај неки дугогодишњи план у виду квалификација за УС опен. Нама је фалило десет поена за Вимблдон, па ми је муж (уједно и тренер) рекао: ‘Слободно, бре, ти, нема везе што је уписан УС опен, можемо ми и Вимблдон 2019!’. Некако се није погодило, али је стварно био тај УС опен 2019. То нам је био први велики корак после кога смо баш били срећни, јер је то нешто где никада нисам била, ту смо дошли од момента ‘хајде само да играмо, па шта буде – буде’. Те 2019. је кренуло, 2020. крећа корона, крећу моје богиње, све су то, ја мислим, били тестови. Имала сам утисак да сам знала да ће да дође када год ми је најтеже било. А и поново, ако не дође, знала сам да сам све дала од себе. Нема за чиме да се жали. Дала сам све од себе и нема оправдања. Да ја сад кажем, па знате имала сам богиње, било ми је тешко – ништа се од тога не добија у животу, од јадиковања над својом тескобом. И стварно тако мислим. Звучи као клише, али заиста јесте тако – колико год тешко било да се каже на глас“, закључила је Наталија, а пренео Спортклуб.