Најбољи у свему: Мали геније из Лознице - од математике ствара музику

Не само да се такмичи, Јован је ове године из сва три предмета освојио републичке награде.

Од најранијег узраста показивао је интересовање и за математику и за музику. Сабирање и одузимање ишло му је као песма, а уз песму је ударао ритам, родитељи су му дали музичку подлогу, препознали да га музика јако интересује.

„Када сам имао четири и по године, на поклон смо од очевог друга добили синтисајзер, одмах ме је привукао звук, стварање музике. Покушао сам оно што чујем да преточим у тон. Читао сам ризнице, памтио песмице, па сам то покушао да применим кроз бројеве, загонетке, кроз једначине. Музику сам разумевао на неки начин слично као математику, али ми је увек било занимљиво што могу да је поделим са другима, са публиком“.

Сваке године од другог разреда основне школе Јован добија стипендију родног града, па и сада као гимназијалац има подршку, јер он је понос Лознице. Већ у другом разреду, на „Кенгуру без граница“, био је први у држави. Школско знање није му било довољно, информатика се учи од петог разреда, он је почео много раније.

„Отац је држао секцију програмирања, могао је да ми покаже, да ме усмери, да ми да основне, али и неке напредније појмове, зато сам са њим брже и раније напредовао, него што је било планирано“.

У осмом разреду пласирао се на европско такмичење из информатике у Грузији, исте године отишао је и на Јуниорску балканску олимпијаду из математике. И даље се такмичи и из физике.

„Углавном се ученици, поготово у трећој години гимназије определе за једну, евентуално две дисциплине, ја сам остао на све три и из све три сам и ове године освојио награду. Верујем да ћу тако да наставим и догодине".

Иако је сјајан математичар, треба му неко време да изброји републичке награде, има их 5 из математике, 5 из физике и шест из информатике.

Ипак, његово прво такмичење у животу било је клавирско, и то међународно, имао је шест година, освојио другу награду.

Сада из Математичке гимназије трчи у Музичку школу „Становић“. Запажене резултате на републичким и међународним такмичењима оставрио је и на клавиру. Каже, велика је разлика, јер жири у овом случају даје свој субјективни утисак о његовом раду и таленту.

Када је дошао у Београд, знао је да ће у Станковић, „развалио“ је на пријемном, професори су га тражили, али знао је код кога ће, код професорке Марије Радовић.

Каже да није чуо за теорију да су математичари по правилу и сјајни музичари, али је свирајући схватио да постоји тајна веза између математике и музике.

„Моји вршњаци нису баш одушевљени Бахом, он је мени постулат, јасан, правилан, прецизан. Наравно да ту има музике, није све сува математика, али волим што је све постављено, све је јасно, сва правила су присутна. Ништа не лелуја, ништа није у облацима, све је на земљи“, каже млади пијаниста.

Остала му је још само једна година до велике прекретнице, избора факултета. Могао је у иностранство на неки од престижних светских универзитета, али му је прва жеља ипак Електротехнички, у Београду. У иностранству би морао да се одлучи за једну област, а на ЕТФ-у ће, сигуран је, најбоље очувати спону између математике, физике и информатике. Али то није једини факултет разлог.

„Желим да наставим оба образовања, јер штета би било да једно испустим. Од средње школе математички део ми је постао примаран, он ми је фокус, тежим да се касније у тој сфери запослим и остварим. Али не планирам да запоставим музику, планирам да упишем и Музичку академију“, каже млади математичар - пијаниста.