Он је истакао да је Русија од Велике Британије, као председавајућег Савету безбедности УН, затражила да се позову представници Данске, Немачке и Шведске да поднесу извештаје о току истраге о диверзији која се догодила прошлог септембра.
Диверзија на гасоводима „Северног тока“
Експлозије на гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ догодиле су се истовремено 26. септембра прошле године. Немачка, Данска и Шведска нису искључиле могућност да је реч о намерној диверзији, а Генерално тужилаштво Русије покренуло је кривични поступак о чину међународног тероризма.
Оператер гасовода, компанија „Норд стрим АГ“ саопштио је да је штета на гасоводима без преседана и да је немогуће проценити када ће она бити отклоњена.
Амерички новинар, добитник Пулицерове награде Симур Херш, објавио је 8. фебруара своју истраживање о експлозијама на гасоводима, у којем је, позивајући се на извор, навео да су експлозивне направе испод цевовода у јуну прошле године поставили амерички војни рониоци, током војних вежби „Балтопс“, а да су их три месеца касније активирали норвешки специјалци.
Према наводима Херш,а одлуку о операцији донео је председник САД Џозеф Бајден, након девет месеци разматрања тог питања с представницима америчке администрације задуженим за питања националне безбедности. Пентагон је касније саопштио да САД нису умешане у диверзију на руским гасоводима.
Месец дана након Хершове објаве амерички лист „Њујорк тајмс“ је објавио да иза диверзије стоји проукрајинска групација, чији планови не морају бити познати Кијеву, а истог дана је немачки лист „Шпигл“ пренео да трагови напада воде у Украјину, односно да је операција изведена с јахте која је изнајмљена од компаније из Пољске, а која припада двојици Украјинаца.
Званична Москва сматра да јеверзија о умешаности украјинских „активиста“ у експлозије бесмислица. Председник Русије Владимир Путин је изјавио да су такву експлозију могли да изазову само стручњаци који владају одређеним технологијама, уз подршку државе.