"Сектор угоститељства је у овом тренутку најкритичнији сектор", истиче Јевтовић за Танјуг.
Додала је да када је реч о Србији, највећа потражња је за берачима малина с тим што је пре месец дана интересовање за овим послом било велико, док је сада послодавцима постало проблематично да нађу заинтересоване раднике.
Одласком радника у иностранство на сезонски рад у угоститељству је, према речима Јевтовић, остало доста упражњених места у Србији и послодавци су, да им не пропадне сезона, понудили боље услове за рад.
Добра зарада, али мало времена за одмор
На питање да ли је изводљиво да млади који су отишли на сезонски рад у иностранство споје лепо и корисно, односно да се одморе али и да зараде, Јевтовић каже да млади нису били задовољни будући да су успели да зараде добро, али да нису могли да се одморе јер смене трају између 12-14 сати.
"Млађи људи углавном раде у угоститељству, као конобари, шанкери или промотери, док старији људи раде као продавци сладоледа, као обезбеђење док и једних и других има у категорији берача воћа јер су ту дневнице око 4.500 динара за бераче малина уз смештај и храну", каже Јевтовић и додаје да има и доста пензионера који су берачи воћа упркос тежим околностима рада.
Неки од добро плаћених послова, према речима Јевтовић су и сви сектори у области грађевине, иако они нису сезонског карактера будући да је у том сектору велики недостатак радне снаге и где се дневнице крећу од 50 евра па навише.
Поред области грађевине, возачи аутобуса или комбија у току сезоне су према речима Јевтовић, још једна област која доноси добре зараде.
"Сви послови који су дефицитарни су они које послодавци тренутно јако пуно плаћају баш из тог разлога да би задржаљи људе овде и да би посао могао да им опстане", каже Јевтовић.
У Србији све више страних радника
Када је реч о странцима који раде у Србији, Јевтовић каже да их има и са Кубе, да има доста кувара, конобара који долазе на основу Закона о запошљавању странаца у смислу да добијају боравишну радну дозволу.
"За послове у пољопривреди људи долазе из околних земаља, али је ту олакшан начин и то да их послодавац пријављује преко апликације и да им није потребна радна и боравишна дозвола уколико Србија са земљом из које долазе има потписан безвизни режим", каже Јевтовић.
Додала је да ће бити све више странаца у Србији, те да је и сам закон промењен јер се траже начини да се дефицит који постоји одласком домаћих запослених, надомести доласком странаца овде.
Хрватска и Словенија, су поред Аустрије, Немачке, неке од уобичајених земаља које бирају наши сезонски радници, али, према њеним речима, има и оних који одлазе на Аљаску.
"Ризик свакако постоји, нарочито у светлу свих догађаја који су се дешавали претходних година и то првенствено зато што радници одлазе код непроверених послодаваца, где на крају нису били исплаћени, било је и ситуација где су постали жртве трговине људима будући да радна експлоатација спада у облик трговине људима и да им се одузму пасоши те да не могу да се врате", каже Јевтовић коментаришући ризике одласка на сезонски посао у иностранство.
Потребно системско решење
Истакла је да је важно да сезонски радници који планирају одласак на сезонски посао у иностраство то учине преко лиценцираних агенција за посредовање како би се осигурали.
Када је реч о начину на који се угоститељство бори са одласком радника на сезонски рад из Србије, Јевтовић каже да је прва ствар борбе запошљавање странаца, али и да се послодавци труде да обезбеде смештај и исхрану током рада ако радници нису из места у ком се налази објекат у ком раде, као и да се труде и да повећају плате будући да се у Србији не може радити на дневницу.
"Док се системски то не буде решило у свим секторима, странци ће увек бити као опција која може да нам у овом тренутку помогне да попунимо празна места", закључује Јевтовић.