„На самиту ћемо још више ојачати Украјину и дефинисаћемо виђење њене будућности“, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг на прес-конференцији у Бриселу 7. јула, излажући програм састанка лидера НАТО земаља.
Он је најавио пакет од три мере који би требало да буде размотрен на састанку у Вилњусу у циљу „приближавања Украјине НАТО-у“.
Реч је „вишегодишњем програму помоћи“ Кијеву и „обезбеђивању потпуне компатибилности између оружаних снага Украјине и НАТО-а“. Алијанса такође намерава да „модернизује политичке везе”, формирајући Савет НАТО-Украјина.
„И као треће, очекујем да ће лидер Алијансе потврдити да ће Украјина постати чланица НАТО и да ће показати јединство по питању тога како да приближимо Украјину њеном циљу“, рекао је Столтенберг.
Такође је истакао да ће на првом састанку новог Савета Украјина-НАТО учествовати и украјински председник Владимир Зеленски. Савет ће, по речима Столтенберга, бити „платформа за кризне консултације и доношење одлука“.
Генерални секретар је такође обећао да ће НАТО помоћи у изградњи „украјинског сектора безбедности и одбране, укључујући војне болнице“.
Подршка Грузији
Столтенберг такође очекује да ће земље чланице на дводневном самиту изразити подршку и Грузији.
„На самиту ће савезници потврдити нашу подршку принципима територијалног интегритета и суверенитета Грузије унутар међународно признатих граница. Савезници ће такође потврдити право Грузије да доноси одлуке о својој будућности без спољног мешања“, рекао је он.
Јачање Алијансе
Лидери држава и владе земаља НАТО-а предузеће даље кораке ка јачању обуздавања и одбране Алијансе. Биће предложена три нова плана регионалне одбране: за север – Атлантик и европски Арктик, за центар, укључујући балтички регион и централну Европу и за југ, односно Средоземно и Црно море.
Очекује се да ће на састанку у Вилњусу бити одобрен план производње у сфери одбране који ће захтевати повећана улагања у одбрамбену индустрију земаља чланица НАТО-а.
„На самиту ће савезници преузети амбициозније обавезе: да годишње улажу у одбрану најмање 2% БДП-а“, рекао је шеф Алијансе, истакавши да ће у 2023. години реално повећање улагања у одбрану европских савезница и Канаде бити 8,3 одсто, што је највећи пораст у последњих неколико деценија.
„Глобална безбедност“
На самит НАТО-а позвани су лидери Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Кореје и Јапана.
„Наша безбедност није регионална, већ глобална. Због тога ближе сарађујемо на питањима као што су сајбер безбедност, поморска безбедност и нове технологије“, објаснио је генерални секретар.
На самиту у Вилњусу присуствоваће и руководство ЕУ, а по речима Столтенберга, партнерство са тим савезом достигло је „ниво без преседана“.
Такође је додао да ће ово бити „први самит Финске као савезнице у НАТО-у“, а што се тиче другог кандидата за улазак у Алијансу – Шведске, Столтенберг је казао да је, по његовом мишљењу, шведска страна испунила услове за приступање Алијанси.
Председник САД Џозеф Бајден стигао је у литванску престоницу у понедељак. Очекује се да ће се у среду на маргинама самита састати са украјинским лидером Владимиром Зеленским.
„Опсадно стање“ у Вилњусу
Власти Вилњусу, подржавајући намеру Кијева да приступи Алијанси, украсиле су град плаво-жутим заставама. Украјинске заставе се вијоре на аутобусима јавног превоза, уличним светиљкама и стамбеним зградама.
Самит обезбеђује више од 3.000 литванских и више од 1.000 савезничких војника. Више од 12.000 војника је у „режиму приправности“ и спремно је да одмах реагује ако буде потребно.
На припреме за самит главни град Литваније потрошио је око 10 милиона евра – поправљени су путеви и тротоари, обновљена је инфраструктура. Због самита је саобраћај у престоници ограничен, а кретање аутомобила, бицикала и електричних скутера забрањено је готово на целој територији комплекса Старог града. Комерцијални летови на аеродрому у Вилњусу отказани су од 12.00 часова данас до 16.00 часова у среду.