Према њеним речима, Москва је била и остаје претња по безбедност и сви НАТО савезници то морају да схвате и да се према трошковима одбране односе крајње озбиљно.
„Током Хладног рата, 1988. године, сви НАТО савезници издвајали су два одсто БДП-а за одбрану, јер су јасно разумели руску претњу. Оваква перцепција претње нам је потребна и сада, али 2023. године само ће 11 савезника уложити најмање два одсто БДПА-а у одбрану. Надам се да ће до следећег самита овај број бити знатно виши“, рекла је Калас, говорећи на отварању јавног форума НАТО у Вилњусу уочи почетка самита Алијансе.
Премијер је истакла да је у циљу јачања одбрамбене способности НАТО-а потребно активирати европску одбрамбену индустрију у значајно већим размерама, него пре, јер европских резерви нема довољно.
„Морамо да производимо више и брже. Ово је потребно ради сталне подршке Украјини.То је неопходно за јачање наше сопствене одбране, како би била у складу са новим безбедносним реалијама“, истакла је она.
У престоници Литваније, Вилњусу, данас је почео дводневни, 74. самит НАТО-а који окупља око 50 делегација из земаља чланица и партнерских држава Алијансе. Како је најављено, главна тема догађаја биће подршка Кијеву.