КУЛТУРА

Засијало жезло цара Душана, ускоро ће и круна Ђурађа Бранковића

Изложба „Чекајући сталну поставку” у Историјском музеју Србије обогаћена је новим предметима – недавно откупљеним оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене.
Sputnik
Жезла је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреске из манастира Лесново, а у консултацијама са релевантним стручњацима.
У години обележавања 60 година од оснивања, Историјски музеј Србије изложбом „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце је изнео највредније предмете из својих збирки који су из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Реконструкција жезла цара Душана
Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске деспотовине.
Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу.
Реконструкција жезла царице Јелене
Поставку употпуњују оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других уметника.
На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђених у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.
Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, као и реконструкције одежди Михаила Првог Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства.
Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани.
Детаљ са изложбе Чекајући сталну поставку
Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.
Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила Првог Војисављевића, краљице Симониде, краља Твртка Првог Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде.
Аутори концепције изложбе су др Душица Бојић, Слађана Бојковић и Тијана Јовановић Чешка, дизајн поставке је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији изложбе учествовали кустоси Музеја.
Од јуна је почео програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који обухвата стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.
КУЛТУРА
Откупљен Печат великог жупана Стефана Немање за Историјски музеј Србије /фото/
Коментар