Овако амбасадор Бранко Бранковић, некадашњи шеф југословенске мисије при Уједињеним нацијама коментарише повлачење четвртине полицијских снага приштинског режима из општинских зграда у Звечану, Зубином потоку и Лепосавићу.
У саопштењу приштинске владе у коме се најављује повлачење такозваних полицајаца између осталог се додаје и да ће Европска унија позвати главне преговараче у Брисел, у циљу финализације плана редоследа Споразума о нормализацији, након чега ће, како се наводи, почети имплементација свих чланова споразума.
Недовољан корак за деескалацију и дијалог
Међутим, Бранковић наводи да повлачење тек четвртине полицајаца није довољан корак како би отпочео озбиљан дијалог између Београда и Приштине. Прво, није јасно када би избори у четири општине на северу КиМ могли да буду одржани. Наведено је само да ће се то догодити након лета. Друго, Курти није ни поменуо Заједницу српских општина (ЗСО).
Наш саговорник подсећа да су услови Београда за обнову дијалога - комплетно повлачење РОСУ са севера, пуштање на слободу ухапшених Срба и отпочињање преговора о ЗСО.
„Према томе, не очекујем да ће бити великих контаката и дијалога. Уосталом, ускоро ће генерални секретар НАТО посетити Београд, па ћемо видети како све иде“, коментарише Бранковић.
Не само да повлачење четвртине такозваних косовских полицајаца није довољан корак за деескалацију, већ то представља најобичније замагљивање – припадника РОСУ, који уопште нису ни смели да уђу на север КиМ има јако пуно и повлачење толиког њиховог броја не представља ништа, додаје Бранковић.
Како су приштинске власти навеле, смањење броја полицајаца је део плана од четири тачке; међутим, Бранковић сумња у намере Аљбина Куртија да уопште испуни план.
Шарада осмишљена да се сачека крај украјинске кризе
Цела шарада осмишљена је, према Бранковићевим речима, да се ствари одложе како би се видело како ће се ситуација у Украјини, не само развијати, него и завршити, тврди Бранковић.
„Знају они да су тај рат практично изгубили. Испод жита су интензивни разговори и остаје само да се види како да се подели колач. Тај колач ће бити такав да Украјини неће остати ништа. И када се све сабере, резултат неће бити позитиван за земље НАТО и онда ће покушати да нешто конкретније ураде око КиМ како би могли да кажу да су ипак нешто урадили за мир и међународну безбедност на Балкану“, објашњава он.
Ово се, према Бранковићевим речима, види и из завршног документа са самита НАТО у Виљнусу, где се наводи да нестабилност на Балкану угрожава безбедност чланица Алијансе. Због тога је, како се у документу наводи, важно што пре обновити дијалог између Београда и Приштине.
Оваква формулација, у којој се не помиње „Косово“ него Приштина, важна је за Србију, сматра наш саговорник. Уз то, позвали су се на Резолуцију 1244.
„То је један мали новитет који је за нас позитиван, али све то мени више говори да се чека расплет украјинске кризе да би се кренуло у озбиљније разматрање, не толико решавања кризе, колико заустављања било каквих могућности да до ескалације или сукоба поново дође на Косову и Метохији“, тврди Бранковић.
Привремене приштинске институције на чијем је челу Аљбин Курти пристале су да повуку овај број својих полицијских снага након разговора главног приштинског преговарача Бесника Бисљимија и специјалног изасланика ЕУ за дијалог између Београда и Приштине Мирослава Лајчака који су одржани у Братислави прошлог уторка.
Поред овога, Бисљими и Лајчак су договорили да ће тзв. косовска полиција по потреби, заједно са Еулексом и Кфором, процењивати безбедносну ситуацију и размотрити могућност даљег смањења присуства полиције у и око зграда општина.