Научници верују да су открили доказе најстаријих глечера икада пронађених на Земљи, који се налазе у древним стенама испод највећих налазишта злата у Јужној Африци. То откриће има значајне импликације за разумевање ране историје Земље и формирања златних поља.
Према Акселу Хофману, археолошком геологу са Универзитета у Јоханесбургу, наслаге стена у близини Дурбана на источној обали Јужне Африке садрже глацијалне наслаге процењене старости од 2,9 милијарди година, што их чини најстаријим познатим глечерима на Земљи.
Ове наслаге су фосилизоване глацијалне морене, које су у основи остаци које оставља глечер док се постепено топи и скупља, објашњава Иља Биндеман, геолог са Универзитета Орегон, наводи Сајенс алерт.
Биндеман и његове колеге су извршиле анализу изотопа кисеоника на узорцима пешчара и шкриљаца из Понгола супергрупе, односно поменутих стенских формација. Открили су да ови узорци имају најниже нивое кисеоника- 18, у поређењу са другим сличним проучаваним наслагама. Поред тога, узорци су показали велике количине кисеоника- 17, што сугерише да су се стене формирале на ниским температурама.
„Ово значи лед. Комбинујте те геохемијске доказе са моренским доказима, а то значи глечере, најстарије глечере икада пронађене на Земљи“, каже Биндеман.
Откриће поставља питања о раздобљима хлађења у древној прошлости Земље
Тим је представио своја открића на међународној геохемијској конференцији и објавио рецензирани рад на ту тему у часопису „Џиохемикал перспектив летерс“, чији су коаутори Хофман и Биндеман. У студији се објашњава да анализа изотопа кисеоника даје увид у околности под којима су стене настале јер на изотопски састав утичу географска ширина и клима.
Откриће тих древних глечера поставља питања о раздобљима хлађења у древној прошлости Земље. Према Хофману, ако се потврди, ово би било најраније забележено глобално раздобље хлађења, потенцијално претходећи другим случајевима готово глобалне залеђености.
Хофман такође расправља о могућности да је континент, с којег је настала Јужна Африка, био смештен ближе половима када је доживео глацијацију.
И једна и друга могућност научно је занимљива, каже.
Андреј Бекер, геохемичар са Универзитета у Калифорнији, Риверсајд, који није био укључен у студију, напомиње да ће ово истраживање вероватно подстаћи даље студије. Он наглашава значај Биндеманове и Хофманове анализе изотопа кисеоника, наводећи да она додаје нове доказе који подржавају постојање древних глечера.