Чекаћемо ако треба и 100 година: У Србији се рађају два велика Теслина симбола

Ово за Спутњик каже амбасадор Љиљана Никшић из Министарства спољних послова, национални координатор кампање "Теслина година Теслиног народа" и додаје;

„Инжењерска елита је авангарда човечанства која диктира прогрес цивилизације, српски инжењери у дијаспори су међу најцењенијима, а само у Савезу инжењера и техничара Србија има осам хиљада људи који су идеје ставили на располагање држави“.

Никшићева подсећа да је било више покушаја прављења Тесла парка, па и изградње Теслиног торња у Београду. Коначно су шансе велике. Главни град Србије биће домаћин светског сајма ЕКСПО 2027.

У плану је изградња огромног комплекса, низа сајамских хала, павиљона, смештајних и комерцијалних објеката у Сурчину. То је идеално место за Тесла парк, а није искључена могућност да се ту подигне и Теслин торањ.

Међутим, он би добро фигурирао и на београдском Лонг Ајленду, Великом ратном острву.

„Идеја је да се направи функционални торањ, који би био знаменитост Београда, био би и у функцији развијања туризма, али и споменик Николи Тесли. Један део Ратног острва где је дозвољена градња, пошто је оно већином заштићена зона, требало би да се зове Теслинум – светионик човечанства, а остаје и варијанта у ЕКСПО зони у Сурчину, где ће вероватно бити нови Сајам, где ће велики број туриста и излагача долазити из целог света“, каже Никшићева и додаје да већ постоји макета Теслиног торња висока шест метара, коју су направили наши инжењери.

Каже да је од пресудног значаја у Теслиној години долазак Марка Алесија у Београд. Директор Тесла научног центра Ворденклиф, једине преостале Теслине лабораторије је направио фондацију, скупио милион и 400 хиљада долара, како би земљиште на Лонг Ајленду било сачувано.

Његова лабораторија и Савез инжењера и техничара Србије успоставили су сарадњу управо на Теслин рођендан, у Београду. План је да до краја године наши научници отпутују у Њујорк.

Кампања коју води наша саговорница има три циља, први је промоција Теслиног лика и дела, други да се учини јаснијим и видљивијим допринос српске научне дијаспоре и наших научника техничко технолошком прогресу човечанства, а трећи унапређење односа између Срба и Американаца.

Зато ће у Теслиној години, 28. јула у Београду, на месту са кога је 1914. испаљен први хитац са монитора Темеш, бити одржана презентација дронова.

Четири године касније председник САД Вудро Вилсон наложио је да се на тај дан на Белој кући, на зградама јавних установа и црквама свих вероисповести у земљи истакне српска застава. Била је то прва инострана застава на Белој кући икад, а само су две у историји имале ту прилику.

У „Теслиној години Теслиног народа“ лансирано је и 11 брендова који славе његову филозофију живота, али и различите аспекте његове личности. Био је фасцинантан, космополита, борио се против ветрењача да би сачувао своје идеје, подређивао им удобност живота, али и умео да ужива. Тиме су се радећи на Тесла бренду руководили наши највећи уметници.

„На колекцији је радио велики број модних креатора, а један је Роксанда Илинчић из Лондона која облачи светски џет сет, прве даме САД, Велике Британије, Бакингемску палату и холивудске иконе попут Кејт Винслет. Она је направила Тесла ешарпу од свиле у плавој и белој боји, боји неба и Теслине голубице која му се јавила када је као дете боловао од колере“.

Никшићева додаје да је задатак да се, посебно младима, представи Теслина филозофија живота и принципи у време црних мајица и демонизације наше цивилизације, младима треба као узор дати Теслине стандарде.

„Буди као Тесла, води се тим принципима, да не чиниш никоме ништа нажао, да поштујеш природу и њене законе, да се окренеш око себе и погледаш да ли можеш некоме да помогнеш. Заправо, на сваки начин да се бавиш стварима које изгледају обичне, али су у време великих изазова и преиспитивања наших вредности, традиције и културолошких домета, врло битне“.