Раније би Новак држао све у себи, када би се догодила неправда промрмљао би нешто себи у браду, рекао би нешто сарадницима... Не. Тога више нема. Новак је решио да проговори. Да покаже такозваној господи где им је место.
На сервис грешку у полуфиналу Вимблдона против Јаника Синера су му апаудирали, Новак је упутио саркастичан аплауз. Улазио је и у расправу са судијом када је мислио да је оштећен, а и у претходним мечевима се често окретао ка трибинама и показивао ка уху у стилу - "да вас чујем".
Сада је отишао корак даље па је показао да његови мрзитељи на трибинама могу само да плачу. Ништа им друго и не преостаје.
Као да им је поручио - дајте ми ваше сузе. Нема више маски и скривених порука. Идемо у отворен сукоб. Било је и порука на српском језику које боље да не преводимо.
А, било је тих истих порука и на Аустралијан опену. Од старта године као да гледамо неког другог Ђоковића коме се смучило што је угњетаван, чак и буквално затваран, забрањиван, јавно блаћен, а на већини стадиона извиждан.
Решио је да удари јако, овога пута не форхендом или бекхендом, већ гестовима и речима. Више га не интересује шта ће рећи већина. Ради по савести, па куд пукло.
Јасно на Грен слемовима пред меч каже да противнику може да пожели срећу јер ће му бити потребна, пред дуел са Синером истиче да је он сам фаворит, да не бежи од те улоге, пред финале са Алкарасом истиче да је он тај ко има више искуства и поново прихвата улогу фаворита.
На сред Централног терена истиче како млађи покушавају да га "улове", али да им нешто и не иде за руком.
Тенисом је показао да је најбољи у историји.
Бројкама је одавно оним реалним навијачима, а са 23. Грен слем титулом и целом свету доказао да је најбољи у историји и то по мерилима које су они поставили.
Сада је дошло време да и стварима које немају директно везе са тенисом покаже да је највећи у историји.
Новак више не жели да ћути уштогљеној господи.
Дошао је по њихове сузе. И сакупља их немилице.